С котловима у свет

Краљево – Новосаграђено обданиште, са централном кухињом у Краљеву, због низа непредвиђених околности, подуже није могло да буде усељено док се не реши питање грејања. Та невоља отклоњена је донацијом ,,Радијатора”, поклоњеним котлом за грејање на пелет вредним 29.000 евра.   

У овој приватној фирми, чији је власник Раде Јанић из Краљева, прошле године је произведено 13.000 таквих и сличних котлова и готово све, тачније 90 одсто, испоручено је нa европско тржиште. Нажалост, ретка је то производна ,,звезда” у осиромашеној привреди Краљева и Рашког округа.

– Да не набрајам, каже власник ,,Радијатора”, котлове извозимо у све европске земље, осим у Швајцарску, a прве извозне послове уговорили смо још 2002. године са аустријском и белгијском фирмом. Од тада смо производњу за иностране купце само увећавали. Данас углавном производимо и извозимо котлове на пелет. Није лако борити се са конкуренцијом. Битку губите ако тржишту не понудите бар један нови производ годишње и не побољшате технолошки процес – каже Јанић.

Тако су у погоне ,,Радијатора”, од некада мале занатске радње, а сада на 15.500 квадрата, још од пре деценију и по, увођене ЦНЦ машине, ласери, роботи... Уз њих овде ради 342 радника, а примера ради, на пословима заваривања ангажовано је 165 заваривача покрај четири робота. Производни ефекат је шестоструко већи у корист робота...

Није тешко ни данас створити индустријског радника. Ми финансирамо програм обуке и преквалификације за занимања бравaр и заваривач, а да нас ти обучени и са лиценцама не напуштају одлазећи у иностранство. Плаћамо их као да тамо раде. Овде су сви пријављени и заштићени на раду. Иначе, држава би и домаће произвођаче, у погледу тих подстицаја, требало да третира као иностране. Рецимо, ја сам за запошљавање 50 радника добио по 7.500 евра, а запослио сам стотину. И нисам их отпустио после истека те обавезе како то чине многи инострани инвеститори – објашњава Јанић.

Јанић је из ,,Магнохрома” отишао 2001. године, када је са вишом школом имао плату 2.700 марака, али је предосетио да се овај гигант љуља. И, кренуо је са занатском радњом, али и својим изумом.

– Још, 1985. код Завода за патенте заштитио сам свој котао на чврсто гориво. То је, наравно данас модификована варијаната, али је и даље темељ ове производње у нашој, иначе, породичној фирми, у којој раде и моја супруга, син, снаја и зет – каже Јанић.

На наше питање да ли је минулих година, у процесу приватизације, био заинтересован за куповину неке друштвене фирме сродне делатности његовом предузећу он је изричит:

– Нисам, иако је било понуда. Немам поверење у приказивање стања нарочито у погледу дугова, броја запослених. Не желим да ми неко сутра приговара како сам, наводно за мале паре, добио богатство од туђег зноја. Више се опредељујем да инвестирам сам у оно што ми треба. Од темеља...

Наш саговорник још напомиње да месечно, без ПДВ, плаћа око 14 милиона динара пореза. Подстакнути многобројним дипломама, признањима, похвалама, које красе његову канцеларију, упитали смо га да ли је бар једно од града Краљева. Без разочарења, рече:

– Није. Предлагали су и мене и фирму, али нисмо прошли... Нисам се, наравно, љутио...