Народни музеј добио нове прозоре

Истовремено са екипом „Политике” у зграду Народног музеја јуче је стизао и део нових прозора. И то баш она крила која ће после око пола века коначно пустити светло у простор атријума ове куће, чији су прозори свих ових година били блокирани, заклоњени паноима. Тог 329. дана до отварања, како бележи неумољиви дигитални тајмер на врху скеле, унутар музеја атмосфера – пријатна. Зачудо, нема нервозе, иако је управо чињеница да се радови изводе док у њој истовремено бораве сви запослени уједно је и највећа компликација за извођаче радова. Али, ни једни ни други се не буне – јер важно је да се ради, како нам каже Гордана Грабеж, оперативни директор ове куће.

Наша тура почела је иза кулиса скела – где мајстори фасадне пластике увелико раде на деловима скулптура које ће се наћи на овом здању.

Скулптура заштићена најлоном Фото З. Кршљанин 

Импровизоване радионице никле су  тик уз зграду, дуж сва њена четири зида. Они које смо затекли у том уређеном нереду савршено се сналазе. Зна се тачно који се одливак када прави, завршени делови уредно су наслагани једни на друге, нема грешке.

Како нам, док стојимо у атријуму, објашњава наша саговорница и наш јучерашњи водич, у току су радови на уличним фасадама музеја и фасадној столарији, који трају неколико месеци, док је уградња прозора на трећем, другом и првом спрату окончана. Када се заврши приземље сићи ће се у сутеренски простор.

Следи рад на електро и водоводним инсталацијама 

– Једни сте од првих, осим нас који овде радимо и људи који су ангажовани на санацији, који имају прилику да виде природно светло у атријуму. На то смо изузетно поносни, тај ће простор од сада изгледати потпуно другачије. Када се ова фаза оконча стартује следећа, а то су радови на санацији крова и целе унутрашњости објекта. Радиће се електро и водоводне инсталације, биће уведени системи које музеј до сада није имао – уместо радијатора и клима биће ту најсавременији концепт грејања и хлађења – истиче Гордана Грабеж.

Посебној микро-клими која ће завладати у полутами ове велике грађевине доприносе и, на почетку текста, већ поменути спољни прозори, којих на згради има 273.

– Спољни су сви замењени, стављене су ролетне од алуминијума, које су обојене и изгледају као до су дрвене, како би се уклопиле у аутентични изглед целе зграде, која је споменик културе. Где је било могуће остављена су унутрашња крила која су рестаурисана, где то није било могуће и она су замењена. Стакла су посебна, млечна, која су у складу са ентеријером и која пропуштају једно племенито, дифузно светло – објаснио је Зоран Илић, директор фирме „Topwood”, једног од извођача радова на рестаурацији и изради фасадне столарије.

Осим понеке скулптуре, две или три слике великог формата које су заштићене онако како и доликује, и једног дела поставке – капитела из Стоба – у целој згради нисмо видели ниједно дело. Она се налазе у депоима. Чекају време када ће после десет година изаћи пред публику. И управо због тога што се на поновно отварање комплетног музеја и нову – сталну поставку чекало толико дуго питамо да ли ће санација зграде бити заиста свеобухватна и да ли ће бити окончана у обећаном року, будући да се у јавности, после низа пропалих конкурса који су предвиђали комплетну реконструкцију, може осетити извесна скепса?

– За сада све иде по плану, нема разлога да не стигнемо све да окончамо на време – а то је до 10. маја 2016. у 19 сати, када је и рођендан музеја. Биће то један заиста ексклузиван простор. Захват радова је озбиљан и музеј ће бити након окончања радова попутно функционалан и имаће ново рухо. Тренутно размишљамо о бојама зидова. Разматрају се идеје, предлози су разни, имајући у виду савремену музеолошку праксу која је иновативна. Приземље, атријум,  први и други спрат биће места сталне поставке док ће велика сала на другом спрату бити оспособљена за тематске поставке – одговара Гордана Грабеж.

На име радова на санацији ове зграде ове године требало би да буде издвојено 640.442.000, а следеће 263.713.000 динара.

Милица Димитријевић