Ципрас мора да оде

И поред тога што га подржавају три добитника Нобелове награде за економију, Алексис Ципрас је за Берлин и Брисел крвни непријатељ капитализма и мора да буде понижен, кажњен и уклоњен из грчке владе. Зато Грци у недељу неће гласати само о условима кредитора, они ће се уједно изјашњавати и о опстанку Ципраса.

Грчки премијер је најавио оставку ако грађани прихвате захтеве тројке, која већ припрема терен за његовог послушнијег наследника. Одбијање да се са Грчком постигне компромис ехо је обновљеног хладног рата у Европи, која у грчком премијеру види идеолошког непријатеља. Он је за ЕУ радикални левичар на челу „револуционарне странке која хоће да спали кућу капитализма” и баци „ручну гранату” на унију у којој је и другим народима већ дозлогрдило да штеде и одричу се свега да би банке остваривале профит.

Ангела Меркел не сме да дозволи да Сириза постигне било какав успех јер би он ојачао остале левичарске странке у ЕУ, попут Подемоса у Шпанији, и охрабрио друге презадужене народе, Ирце, Португалце, Италијане, да се одупру захтевима кредитора и немачкој политици штедње.

Зато је Ципрас и тврдио да се „грчко питање не тиче само Грчке”. Зато је и његов италијански колега Матео Ренци могао да каже: „Ако направимо изузетак за Грчку, шта ће се десити у октобру у Шпанији?” Ни Италија и Француска не играју по строгим бриселским фискалним правилима, али нико не кажњава Ренција и Франсоа Оланда јер су они „умерени” левичари који не оспоравају економске темеље ЕУ и интересе банака и капитала.

Берлин сада не би Атини дозволио ни оно што јој је до јуче нудио док је Брисел повео кампању сејања страха и прети Грцима да ће у случају да одбију оно што се од њих тражи доживети колапс, изаћи из еврозоне, а вероватно и из ЕУ као, по речима немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, „земља која не поштује правила”. Председник Европске комисије Жан Клод Јункер поручује да су Ципрас и Јанис Варуфакис изневерили Европу која их је 1981. примила под своје окриље јер „земља Платона не би требало да игра у другој лиги”.

Европа не зна како да реши овај тежак економски проблем и зато тврди да би све било у реду да само није тог неразумног Ципраса. Брисел је спреман да сруши и демократски изабрану владу и покаже да су интереси банака и капитала изнад воље гласача.

А шта ћемо ако резултати референдума не буду задовољавајући? Ништа, понавља ће се, баш као и ирско изјашњавање о Лисабонском споразуму, све док Грци не заокруже „тачан” одговор, који тројка онда можда и награди неким пакетом мање погубним за Грчку.