Бањање у Панонском мору

Суботица – Мештани Пачира, села између Бајмока и Бачке Тополе, имају своје парче мора. На крају села на благо заталасаном терену, у делу који мештани зову Багремар, изграђено је вештачко језеро и напуњено водом у којој има и фенола, па је зато ружичасте боје.

Председник савета Месне заједнице мр Золтан Сомбати показује нам налаз балнеолога који су пачирску воду сврстали у јако минерализоване хипертермалне воде: – Ово је практично море, вода је топла и у литру воде има чак 22 грама соли.

Уверени да стварање бање у селу од око 2.700 душа није утопија, Пачирци су упорно писали пројекте, стрпљиво сакупљали новац, да би након четири године на површину извукли део Панонског мора.

– У 2009. години месна заједница је финансирала пројекат истраживања термалних бушотина за који смо од Фонда за капитална улагања Војводине добили 30 милиона динара. На дубини од 1.400 метара дошли смо до лековите воде од око 72 степена Целзијуса, што је потврдило да имамо основа за прављење бање – додаје Сомбати.

За почетак, ипак, требало се задовољити скромнијим решењем. Искоришћена је блага депресија тла недалеко од бушотине, урађена је дренажа, постављене заштитне фолије, насут шљунак и створено је језеро. Око њега, по нацрту архитекте Золтана Валкаија, изграђени су први објекти за прихват купача, кабине за пресвлачење и угоститељску понуду. – Овде је до сада уложено 15 милиона динара, од месног самодоприноса и од улагања за капиталне инвестиције из буџета Бачке Тополе – каже председник Месне заједнице.

Језеро је величине 2.000 квм, 65 пута 35 метара, највећа дубина је 1,5 метара, а топлота воде у језеру је од 32 до 34 степена Целзијуса. Читав комплекс простире се на 1,5 хектара, а под објектима је око 250 квадрата. – Наша жеља је да се ово купалиште и бања користе читаве године, зато смо већ направили пројекат за нови затворени део од око 500 квадрата, за шта нам је потребно око 25 милиона динара и сада смо у поступку јавне набавке за извођача – наставља Сомбати.

Већ постоји идејни план за изградњу бање са неколико базена, саунама, и свим пратећим садржајима, али за тако нешто потребно је и улагање од око три милиона евра. Због тога Пачирци сада пишу пројекте како би конкурисали код ИПА фондова.

Пачир је пољопривредно село, нема ниједну фабрику ни погон, мештани који су радили у фабрикама у Суботици или Бачкој Тополи, са њиховом пропашћу вратили су се на њиву, али многи су остали незапослени. Процењује се да се од последњег пописа пре три године бар десет одсто становништва одселило. Овде се ипак, нису помирили са улогом села које умире. Пачир има своју локалну телевизију, мали спортски центар, индустријски инкубатор, а сада и бању. Живот места полако се мења, па Сомбати каже како након што је „прорадило“ језеро, мештани долазе по подне да се купају у лековитој води, а у Пачир током викенда долазе и многи из околних места, од Суботице па до Београда.

Иако је до пре неколико година изгледало готово невероватно да ће Пачир имати бању са лековитом термалном водом, ширењем купалишта и мештани се спремају за долазак туриста у село које је, како кажу, способно да произведе и меса, и ракије, и поврћа – и да угосте и да изнесу на тржиште.