Судбина Грчке неизвесна

Од нашег дописника

Атина – Спремни смо за поштен споразум, то је обавеза према европским народима. Желимо јединствену, неподељену Европу и уверен сам да можемо да постигнемо договор уколико то желе све чланице, поручио је премијер Алексис Ципрас пред почетак, за судбину Грчке, спасавање од банкрота и њен опстанак у еврозони, одлучујућег скупа 19 лидера земаља монетарне уније.

Клима је врло напета, мишљења подељена, као и на састанку Еврогрупе који је претходио скупу лидера еврозоне. Суштина је у оцени министара финансија да предложене грчке реформе нису довољна база да би се одмах дала препорука за почетак преговора о новом кредитном пакету Грчкој од 53,5 милијарди. По речима Јеруна Дајселблума, многа питања су остала отворена и зато одлуку морају да донесу лидери еврозоне. Еврогрупа је иницирала да се нови захтеви које је упутила Грчкој, а тичу се сфере либерализације тржишта, закона о раду, приватизацији и реформи државне управе, реализују у што краћем року. Прецизније, да се премијеру Ципрасу да неколико дана да у парламенту спроведе гласање о кључним законима о порезима на остварену добит, пензије, колективне уговоре и да се после тога, до краја недеље, одржи нови састанак Еврогрупе на коме би се, евентуално, дало зелено светло за почетак преговора о новом пакету.

Неизвесно је која ће струја превагнути јер остаје непознаница како ће се понашати Ангела Меркел, чији је министар финансија два дана узастопце на Еврогрупи тражио петогодишњи излазак Грчке из монетарне уније. Канцеларка сматра да није циљ да се постигне споразум по сваку цену и да велику улогу у свему игра поверење које је изгубљено.

Битка ће се водити све док има наде за договор, порука је Жан-Клода Јункера, али и француског председника Оланда, чија је подршка била од великог значаја у моменту када су се ломила копља око тога да ли Грчкој уопште пружити шансу за почетак преговора о трогодишњем пакету помоћи од 53,5 милијарди евра. Оланд поручује да жели да свака земља остане у Европи и да то није питање националних, већ европских интереса.

– Залажемо се свим силама да се нађе право решење за Грчку, да постигнемо „споразум минимум”, да не остављамо никакву неизвесност. Потребно је да и Европа учини корак напред према грчком предлогу. Јер, не постоји никакав привремени излазак Грчке из монетарне уније, постоји само „грекзит”, изјавио је председник Оланд.

Италијански премијер Матео Ренци не може да замисли Европу без Грчке и у изјави италијанским медијима поручио је Немачкој: „Баста!” (Доста је.) Ренци истиче да компромис мора бити пронађен без понижавања Атине, да Италија не жели да Грчка изађе из еврозоне.

Састанак Еврогрупе који је претходио скупу лидера еврозоне, за разлику од претходног који је завршен у најмрачнијој атмосфери, ипак је успео да обједини групу земаља које су сматрале да треба само одложити почетак преговора о новом трогодишњем пакету финансијске помоћи Атини... Да премијеру Ципрасу, иако је главна кочница за министре, како су нагласили, недостатак поверења да ће Атина истински и спровести оно што је обећала у пакету реформи – треба дати шансу. Чињеница да је Ципрас за само недељу дана два пута добио подршку народа, али и политичких партија, на референдуму и приликом гласања у парламенту за пакет „реформе за кеш”, утицала је на Еврогрупу да, како је то рекао сумњичави Јерун Дајселблум, „покуша да поново с Атином гради односе поверења”.

Могућност „грекзита” била је у два последња дана ближа него икада. Напуштање еврозоне на пет година, остајање без даљих гаранција Европске централне банке – што би за Грчку значило увођење паралелне валуте, нестабилности и хаоса, колапс привреде, банкарског система – чинило се реалније него икада. Група од седам земаља предвођених Немачком, уз учешће Финске, Словеније, Словачке, Холандије, Естоније и Летоније, отворено је тражила да Грчка за период од пет година напусти еврозону. Било је много оштрих речи, сукоба. Волфганг Шојбле није попуштао у тврдњи да Грчкој није место у монетарној унији јер сумња у адекватност Ципрасовог плана и, чак, доводи у питање његов кредибилитет. Сукобио се са директором Европске централне банке Маријом Драгијем, који је заговарао малу помоћ грчким банкама.

Цена ће, судећи по предлозима Еврогрупе за Грчку бити превисока, али ће отворити могућност преговора о новом трогодишњем пакету помоћи, без кога не може да се спасе банкрота. Није остала незапажена чињеница да су се у кризном тренутку за Грчку, упоредо са Ципрасом, у Бриселу налазили и лидери највећих грчких опозиционих партија, који су контактима с домаћинима први пут сви заједно у истом тренутку лобирали за националне, а не партијске интересе.