Бар неки дан за одмор од одмора

Сваке године с нестрпљењем ишчекујемо годишњи одмор. Радујемо се и планирамо где и како најбоље да га проведемо, сходно жељама и могућностима. Свако ће покушати да заборави на све проблеме и да се тих, обично десетак дана потпуно опорави и „напуни батерије”. Неко ће уживати на реци, неко на мору, неко на планинским врховима, неко читајући књиге у тишини своје терасе, неко роштиљајући с пријатељима на оближњем излетишту у природи... Одласци на годишњи одмор увек су еуфорични, а последњи дан на послу пролази брзо, али када треба да се врате у свакодневну рутину, многи се неколико дана по повратку осећају лошије него пре него што су кренули. Постају раздражљиви, мрзовољни и нерасположени, мучи их несаница, главобоља, осећају се напето и уморно.

У Енглеској су утврдили велике финансијске губитке у периоду непосредно после годишњих одмора, јер људи узимају боловања не би ли приуштили себи још који дан за прилагођавање свакодневици. Колико повратак заиста може бити стресан? Како преживети први дан на послу после излежавања и ленчарења, далеко од радних обавеза и колега, и како се безболно вратити у пословну рутину, питали смо Радмилу Вулић-Бојовић, клиничког психолога и брачног и породичног системског психотерапеута.

– Годишњи одмор се дуго чека, неретко месецима унапред планира, често захтева и изузетна одрицања у материјалном смислу, тако да је веома много психолошке енергије и очекивања инвестирано у тај животни догађај. Посебно је значајно то што се одмор готово увек идеализује, па је онда и разумљиво да по повратку у реалност следи пад расположења и нека врста разочарања – каже наша саговорница.

Није тешко претпоставити зашто се све то дешава. Један од разлога је и тај што време проведено на годишњем одмору даје привид да је у нашем животу све у реду, па није чудо што нам суочавање с реалношћу тешко пада. Када опуштено леже на плажи у добром расположењу, људи гледају на свој живот из друге перспективе. То је и прилика да направимо дистанцу, размислимо и јасније сагледамо чиме смо незадовољни. А то могу бити разне ствари: посао, факултет, породични односи... Отуд људи често после одмора пожеле и да промене нешто у свом животу, сматрајући да ће тако избећи рутину у коју су запали пре одласка. Међутим, стручна мишљења, али и искуства других, говоре супротно. Ако је икако могуће, требало би избећи доношење великих одлука непосредно по повратку. Боље је да причекају недељу, две, па тек кад се слегну утисци целу ситуацију процене „хладне главе” и размисле да ли још желе то да ураде. У супротном, могу се горко кајати због своје импулсивности коју су подгрејали лето и сунце.

Што ближе кући, расположење лошије

Осим тога, на годишњем одмору најчешће потрошимо много више новца него што смо планирали, па нам и то ствара додатну бригу и страх како до прве плате да развучемо ту поприлично танку преосталу суму пара.

Затим, ту је и нимало пријатна чињеница да више немамо толико слободног времена, а следећа прилика није на видику. Ако нас уз то дочека и брдо неопраног веша, којем смо придодали и онај који смо упрљали на одмору, нагомилани неплаћени рачуни и празан фрижидер, наше расположење ће бити још горе. Ствар ће додатно покварити уобичајене гужве у саобраћају, поглед на солитере или суморно небо над градом и кише које наговештавају јесен. Па, ко тада не би био нервозан и чезнуо за тих неколико безбрижних дана које је имао на одмору?

– Свака промена је стрес, па чак и промена набоље. Људи често то заборављају и подразумевају да, ако се дешава нешто позитивно или пожељно, неће бити потребе за прилагођавањем. То у психолошком смислу никада није тако. Свака промена захтева процес адаптације из једноставног разлога што људи нису машине и не могу се просто ресетовати или престројити са једног режима функционисања на други! – подсећа Радмила Вулић-Бојовић.

Психолози кажу да је ситуација најгора код оних који се врате само дан или тек неколико сати пре одласка на радно место. Због тогаје најбоље да у дневну рутину „упловимо” постепено, без обзира на то којим се послом бавимо. Неким особама је лакше ако на посао крену у среду, јер им тако та радна недеља траје краће, а викенд је близу.

Дакле, као што планирамо одлазак, исто тако би требало детаљно да испланирамо и повратак са годишњег одмора. Уместо да по повратку с пута после неколико сати „отрчимо” на посао, сачекајмо бар неколико дана. Али, већина нас покушава да што је могуће више искористи свој годишњи одмор, па се тако често с путовања враћамо последњег слободног дана. Ако је икако могуће, требало би то избећи како бисмо преостало слободно време искористили за психичке припреме за повратак на посао. Не само да ћемо тако избећи нервозу због повратка, већ ћемо себи осигурати и мирно путовање, без страха да ћемо због саобраћајних гужви каснити на посао.

Наша саговорница препоручује да своје радне обавезе испланирамо тако да се по повратку најпре позабавимо нешто лакшим задацима, и да дозволимо себи период загревања, а да од себе не очекујемо превише. Треба полако подизати „радну температуру”, јер повратак на посао није само физички, већ и ментални процес, и немогуће је надокнадити све у једном дану. Уз то, треба похватати шта се све догодило за време нашег одсуства.

Враћање старим активностима

Пошто више нема ни јутарњег развлачења, такође се треба постепено адаптирати на време одласка у кревет и тако обезбедити довољно сна за предстојећи радни дан.

Потребно је вратити се и уобичајеном начину исхране и прилагодити ритам оброка, а не треба запоставити ни физичку активност. Брига за физичко и психичко здравље требала би свима да буде приоритет. Ако смо током одмора пливали у мору, можемо наставити с пливањем у реци или неком од отворених или затворених базена. Уколико смо се проводили у ноћним клубовима, зашто сада не бисмо уписали течај плеса или редовно ишли на вежбе, у шетњу...

Уз све то, и утиске са одмора треба поделити с драгим особама, испричати занимљиве детаље и прегледати фотографије, што ће продужити дејство проживљеног и што још мало задржати добро летње расположење. Није на одмет испланирати и неки краћи излет ван града за предстојећи викенд, а можда и започети маштање о новом годишњем одмору. Сама чињеница да ту није крај наших задовољстава помаже бољем прихватању свакодневице.

– Кључ је у исправном ставу и односу према годишњем одмору. Одмор није награда за рад и труд, већ потреба! Без обзира на то да ли путујете далеко или близу, скупо или јефтино, по својој земљи или у иностранство, није битно да ли путујете уопште – важно је да успете да направите отклон од свакодневице и напуните батерије за нове почетке и радни ритам. Занимљиво је колико лако људи прихватају чињеницу да се на пример електронски уређаји пуне, а машине одржавају, а тешко им пада да сами себи дозволе тако нешто... – каже наша саговорница.

Понекад се чини да је тај шок од повратка такав да се заправо можемо запитати исплати ли се уопште ићи на годишњи.

– Док сте на одмору, уживајте у том тренутку. Као и иначе, ни на одмору не мора све бити идеално, али ви морате бити психолошки присутни и омогућити себи време и простор за опуштање, а зашто да не и уживање. Али, реално је и вратити се старим обавезама. На крају, када бисте стално били на одмору и то би вам досадило. Људска је природа таква, да би се одржала функционалност, периоде активности мора да прати период релаксације, али и обрнуто. Живот савременог човека веома је ужурбан и напоран, те је најважније одмор искористити за неговање добрих односа са блиским особама, породицом и пријатељима, и то без журбе, рокова и ограничења. То је непроцењиво задовољство које нас испуњава и траје читав живот – поручује Радмила Вулић-Бојовић.