Исламска држава погубила Томислава Салопека

„Не можемо бити 100 посто сигурни да је на сликама Салопек, али ово је грозно“, рекао је на ванредној конференцији за медије хрватски премијер Зоран Милановић. Неколико сати је владала неизвесност да ли је информација тачна, пошто су, позивајући се на „твитер” налоге које користе припадници Исламске државе, Ројтерс, АФП и АП јуче у рано поподне пренеле да је хрватски држављанин Томислав Салопек погубљен. На „твитер” налозима постављене су и фотографије на којима се наводно види тело обезглављеног хрватског држављанина Томислава Салопека.

Ипак, пошто је председник хрватске владе заказао ванредну конференцију за медије, а председница Колинда Грабар Китаровић отказала све обавезе „због обављања других државничких послова” – претпоставило се да је вест о погубљењу, нажалост, тачна.

Агенција Ројтерс по подне није могла да потврди аутентичност фотографије на којој се види и натпис „Убиство хрватског грађанина због учешћа његове државе у рату против Исламске државе, након што је рок истекао”.

Агенција је јавила да фотографија која кружи на „твитер” налозима припадника Синајске покрајине приказује мушкарца одсечене главе која је постављена на његово тело и нож у песку, а у позадини је црна застава Исламске државе.

Поред су слике екрана на коме су на арапском језику исписани наслови „Хрватска потврђује своју подршку Египту у напорима у борби против тероризма и екстремизма” и „Хрватска потврђује своју континуирану подршку региону Курдистана”.

„Нажалост, морамо прекинути тишину. Неко то мора урадити. Моја дужност је да хрватској јавности кажем оно што видимо и ужасава нас. Наглашавам, не можемо са стопостотном сигурношћу потврдити да је то истина. Не знам хоћемо ли и моћи следећих дана. Оно што видимо не изгледа лепо, изгледа грозно. Позивам, колико год то лаковерно и наивно било, да тим призорима не излажу децу, да то не деле. И због нашег друштва и због породице Салопек, којој стојимо потпуно на располагању, што год треба”, рекао је хрватски премијер.

Он је нагласио да хрватске службе још покушавају да утврде аутентичност снимка погубљења и додао да се боји да се први пут њиховом грађанину догодило оно што се догађа већ неко време у свету.

На питање хоће ли ће се Хрватска интензивније укључити у борбу против Исламске државе, Милановић је рекао: „Хрватска неће учествовати у борбеним акцијама против такозване Исламске државе. С тиме се морају носити неки други“, рекао је хрватски премијер.

Иако по подне још није било званичне потврде, по свему судећи, Салопек је убијен седам дана по истеку ултиматума од 48 сати у коме је требало да буду ослобођене жене које су повезане са Исламском државом, а налазе се  у затвору. Упркос великом ангажовању Хрватске и боравка министарке спољних и европских послова Весна Пусић у Каиру, Египат је одбио да пристане на ултиматум, али су одмах по отмици Салопека покренуте обимне мере како би био пронађен. На основу детаља о изгледу отмичара, дијалекту којим су говорили и типу оружја које су поседовали, а те податке је снагама безбедности Египта испричао возач кога су избацили из аутомобила, у потрагу за Салопеком су по наредби председника Египта Абдела Фатаха ел Сисија одмах кренуле специјалне полицијске и војне јединице и офанзивни хеликоптери „апач“.

Иако су на почетку отмице индиције указивале да је отмицу извршила група криминалаца која је активна у Египту, како би за њега тражила откупнину, показало се да су разлози политички.

Овај хрватски држављанин отет је 22. јула у Каиру док је са возачем ишао на посао. Био је запослен у француској фирми ЦГГ која се бави истраживањем налазишта нафте и гаса. Исламски милитанти су 5. августа на интернету поставили снимак који приказује Салопека како клечи испред маскираног мушкарца с ножем у руци и чита с листа папира да ће га отмичари погубити у року од 48 часова уколико египатска влада не ослободи ухапшене жене повезане са Исламском државом.

У египатској штампи аналитичари тврде да је отмица Салопека тек почетак напада и отмица страних држављана у Египту. Једни сматрају да је циљ отмице Томислава Салопека био да се пореметити јавни мир и створи криза између Египта и земаља Запада. Посете председника Египта Великој Британији, Француској и Немачкој доказ су да су односи изглађени после изрицања смртне казне свргнутом председнику Мухамеду Мурсију и још око 500 припадника Муслиманске браће.

Други опет сматрају да је отмица удар на туризам и порука да се сви страни радници и експерти повуку из Египта.

Синајска покрајина је огранак Исламске државе који је у децембру прошле године објавио да стоји иза убиства америчког нафтног инжењера чије је тело пронађено у аутомобилу у пустињи скоро четири месеца раније. Синајска покрајина или вилајет сматра се одговорном за стотине убијених војника и полицајаца од свргавања председника Мухамеда Мурсија 2013. године.

Жртве одмазде

Амерички новинар Џејмс Фоли убијен је 19. августа прошле године у знак одмазде због америчких ваздушних напада на милитанте Исламске државе. Фоли је отет у Сирији две године пре док је радио за бостонски портал „Глобал пост”. Исламска држава објавила је видео-снимак одрубљивања Фолијеве главе као упозорење Вашингтону да прекине нападе, али је председник Барак Обама рекао да је Исламска држава „рак који треба зауставити” и да ће САД наставити да чини оно што мора како би заштитио своје људе.

На исти начин је убијен и амерички новинар Стивен Сотлоф, који је радио за „Тајм” и „Џерузалем пост”, а отет је у Сирији 2013. године. „Обама, живот овог америчког држављанина зависи од твоје следеће одлуке”, каже на снимку маскирани убица на енглеском језику с британским нагласком. Он ће касније бити идентификован као Џихади Џон. Наредна жртва био је британски хуманитарац Дејвид Хајнес који је обезглављен 13. септембра, а био је хрватски зет. Џихадисти Алжира повезани са ИД у септембру су погубили отетог француског туристу Харвеа Гордела због француских ваздушних удара на Исламску државу у Ираку. Наредно убиство је било у октобру, а жртва британски хуманитарац Алан Хенинг, отет у Сирији годину раније. Он је био четврта жртва озлоглашеног Џихадија Џона, британског муслимана Мухамеда Емвазија.

Његова пета жртва је убијена на исти начин у новембру исте године, а реч о америчком хуманитарцу Петеру Касигу. То је било прво убиство којем није претходила порука западним владама, па се нагађало да је Касиг пркосећи одбио да буде снимљен.

Жртве Исламске државе били су и јапански привредник Харуна Јукава и слободни новинар Кењи Гото у јануару ове године. Исламисти су у замену за њихово ослобађање прво тражили 200 милиона долара, затим и ослобађање једне заточене џихадисткиње.

Најпотресније је било спаљивање живог јорданског пилота Муата ел Касесбеха који је учествовао у ваздушним нападима на Сирију, где је и оборен. Џихадисти су објавили и фотографије масовних покоља египатских Копта и етиопских хришћана, као и погубљења неколико заробљених сиријских и курдских војника који су се борили против Исламске државе.