Скривалица

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин јуче је отварајући Сајам запошљавања у Пожаревцу рекао да је број незапослених опао у односу на прошли месец за 6.900 душа или 0,93 одсто. Нагласио је „да нису у питању сезонски послови, којих је било и прошле године, а да смањење незапослености у односу на исти месец прошле године износи 3,97 одсто”.

Вулин истиче, како Танјуг извештава, да су према евиденцији његовог министарства и подацима Националне службе за запошљавање, од јануара до јучерашњег дана до новог посла дошле 139.402 особе. „Ова статистика произашла је из пријава на обавезни регистар социјалног осигурања. Од јануара до данас, 139.402 нова имена и презимена почела су да уплаћују доприносе. У односу на прошлу годину, то је повећање од 14,5 одсто, када их је било нешто више од 121.000”, истакао је министар рада.

„Политика” је пре неколико дана (15. августа) писала, преносећи и статистичке податке из ЕУ, да је и код нас на делу права, не само статистичка, већ и економска скривалица. И у ЕУ расте запосленост, баш као и код нас, али привредна активност – готово да стагнира, а потрошња „ћути”. Где се дедоше те плате и повећани учинци тих новозапослених? Јесу ли баш свима толико мизерне плате. Чак и у маси, да се нигде не виде?

У ЕУ, поготово у најјачој економији каква је Немачка, национални колач је порастао свега 0,4 одсто. Ми се још упињемо из петних жила да након веома охрабрујућег другог тромесечја и треће завршимо у плусу, не бисмо ли везали два узастопна позитивна квартала и тиме доказали да је рецесија иза нас. Да ли ћемо и колико до краја ове године добацити – остаје да се види.

Премијер Вучић већ поодавно се у јавним наступима нада да ће му скорашњи сусрет с Мисијом ММФ-а (после 20. августа) дати за право и да његов оптимизам у погледу овогодишње стопе раста, од 0,5 па и целог процентног поена, није исхитрени политички поклич.

Уз мало стрпљења чуће се и дознати шта је и колико уз милионе тона угља из Колубаре и Дрмна и милијарде киловат-сати електричне енергије из ЕПС-а погурало наш бруто домаћи производ, тј. све оно што створимо за годину дана. Судећи по паду извоза индустријских производа, рецимо, у Русију (хулахоп чарапе, ламинати, остали подови, хемијски производи, аутомобилске гуме…) који су носили економску активност, те гране тренутно су у великом проблему. Пољопривреда је у опасном паду.

Европски аналитичари су, објашњавајући очит несклад између раста запошљавања и стагнантних показатеља привредне активности, оценили да за дубље закључке ваља сачекати још који месец, јер свака макроекономска промена па и њен допринос, као што је раст запослености, може да се региструје тек за три или који месец касније, али – мора да се покаже. Па да видимо.