Skrivalica

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin juče je otvarajući Sajam zapošljavanja u Požarevcu rekao da je broj nezaposlenih opao u odnosu na prošli mesec za 6.900 duša ili 0,93 odsto. Naglasio je „da nisu u pitanju sezonski poslovi, kojih je bilo i prošle godine, a da smanjenje nezaposlenosti u odnosu na isti mesec prošle godine iznosi 3,97 odsto”.

Vulin ističe, kako Tanjug izveštava, da su prema evidenciji njegovog ministarstva i podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, od januara do jučerašnjeg dana do novog posla došle 139.402 osobe. „Ova statistika proizašla je iz prijava na obavezni registar socijalnog osiguranja. Od januara do danas, 139.402 nova imena i prezimena počela su da uplaćuju doprinose. U odnosu na prošlu godinu, to je povećanje od 14,5 odsto, kada ih je bilo nešto više od 121.000”, istakao je ministar rada.

„Politika” je pre nekoliko dana (15. avgusta) pisala, prenoseći i statističke podatke iz EU, da je i kod nas na delu prava, ne samo statistička, već i ekonomska skrivalica. I u EU raste zaposlenost, baš kao i kod nas, ali privredna aktivnost – gotovo da stagnira, a potrošnja „ćuti”. Gde se dedoše te plate i povećani učinci tih novozaposlenih? Jesu li baš svima toliko mizerne plate. Čak i u masi, da se nigde ne vide?

U EU, pogotovo u najjačoj ekonomiji kakva je Nemačka, nacionalni kolač je porastao svega 0,4 odsto. Mi se još upinjemo iz petnih žila da nakon veoma ohrabrujućeg drugog tromesečja i treće završimo u plusu, ne bismo li vezali dva uzastopna pozitivna kvartala i time dokazali da je recesija iza nas. Da li ćemo i koliko do kraja ove godine dobaciti – ostaje da se vidi.

Premijer Vučić već poodavno se u javnim nastupima nada da će mu skorašnji susret s Misijom MMF-a (posle 20. avgusta) dati za pravo i da njegov optimizam u pogledu ovogodišnje stope rasta, od 0,5 pa i celog procentnog poena, nije ishitreni politički poklič.

Uz malo strpljenja čuće se i doznati šta je i koliko uz milione tona uglja iz Kolubare i Drmna i milijarde kilovat-sati električne energije iz EPS-a poguralo naš bruto domaći proizvod, tj. sve ono što stvorimo za godinu dana. Sudeći po padu izvoza industrijskih proizvoda, recimo, u Rusiju (hulahop čarape, laminati, ostali podovi, hemijski proizvodi, automobilske gume…) koji su nosili ekonomsku aktivnost, te grane trenutno su u velikom problemu. Poljoprivreda je u opasnom padu.

Evropski analitičari su, objašnjavajući očit nesklad između rasta zapošljavanja i stagnantnih pokazatelja privredne aktivnosti, ocenili da za dublje zaključke valja sačekati još koji mesec, jer svaka makroekonomska promena pa i njen doprinos, kao što je rast zaposlenosti, može da se registruje tek za tri ili koji mesec kasnije, ali – mora da se pokaže. Pa da vidimo.