Отворена Улица Моме Капора

Момо Капор је срцем описивао Београд, кројио приче о наравима и обичајима, београдским комшијама, „малим људима” које срећемо по градском превозу... Својим делима истински је задужио престоницу. Због свега што је овај сликар, књижевник и новинар, једна од најзнаменитијих личности главног града, учинио за наш град, Београд му је још једном рекао велико хвала. У срцу Врачара, надомак Храма Светог Саве, у близини Браничевске и Хаџимилентијеве улице где је великан одрастао, јуче је свечано откривена табла са именом Моме Капора. Бивша Мачванска, од Тамнавске до Улице Боре Станковића, понела је његово име одлуком Комисије за споменике и називе улица и тргова, а све је почело на иницијативу листа „Политика”, чији је Капор био дугогодишњи колумниста.

– Ово је стварно диван дан за редакцију нашег листа, јер колико год да је Момо био књижевни историчар Београда, и старог и новог, и песник носталгије за Београдом, он је истовремено и један од оних људи који су „Политику” учинили оним што она данас јесте – институција у нашој земљи. Остаје ми да једино захвалим Моми Капору – поручила је Љиљана Смајловић, главна и одговорна уредница листа „Политика”, на свечаности поводом откривања уличне табле с именом великог уметника.

Да не постоји боље место, део града у којем Капор треба да има своје обележје, где ће будуће генерације моћи да га се сећају, потврдио је и Горан Весић, градски менаџер, који је још једном захвалио „Политици” на предлогу да се једна улица именује по писцу и сликару.

Љиљана Капор поред „Политикиног букета” Фото (Небојша Марјановић)

– Најприродније је било да то уради „Политика” јер сви знамо да је то била и Момина „Политика”. Пошто је ваша иницијатива наишла на велико одобравање, данас Београд Капору може да каже хвала. Срећан сам и поносан, јер је Капор био део наших живота, сви смо одрастали уз његове књиге, и као што је он мењао нас и наше друштво, тако ће и он, посебно откако је ова улица именована по њему, моћи да мења овај крај. Промене почињу већ од средине новембра када ће садашњу бензинску пумпу заменити уређена зелена површина. Следи и проширење Улице Боре Станковића, рушење оближњих барака после чега ће тај део Улице Моме Капора бити претворен у мали сквер. То ће бити место за одржавање културних манифестација – најавио је Весић.

Шарм београдског живота, поготово Врачара, чак пет деценија је био непресушна инспирација за писца и сликара. У овом делу Београда он је провео највећи део свог живота, подсетила је Љиљана Капор, оснивач и директорка Задужбине „Момчило Момо Капор” и супруга покојног уметника.

– Момо је веома волео Београд. Он се налази на његовим сликама, у причама и књигама. Београд му се на овај начин и одужује, а именовањем улице Момин круг се затвара – поручила је директорка задужбине.

Момо је деценијама сликао, цртао и описивао улице Београда, Чубуру, Неимар, Кнез Михаилову... Нацртао је безброј знаних и незнаних ликова, од продавачица кукуруза до познатих београдских лепотица. Овековечио је једну епоху својим радом, подсетио је Владан Вукосављевић, секретар за културу, а Београд му је заузврат поклонио своје срце.

– У сложеном крвотоку београдских улица једна мала, али важна артерија добила је име по Момчилу Моми Капору. Та артерија је важна због тога што се налази непосредно уз само срце нашег главног града, а то је Храм Светог Саве – нагласио је Вукосављевић.

Једногласну одлуку да се баш део Мачванске именује по великану писане речи донела је Комисија за споменике и називе улица и тргова Београда.

– Београд није велики само зато што је престони град, већ и због назива улица и људи који су га заувек учинили таквим – подсетила је Јасмина Митровић-Марић, председница комисије.

----------------------------------

Улица Зуке Џумхура

Београд ће ускоро одати почаст и Зуку Џумхуру, југословенском путописцу, сликару, карикатуристи, филмском и ТВ сценаристи. На иницијативу „Политике” једна од улица града треба да понесе име овог великана, а како је најавио градски менаџер престоница неће заборавити ни глумца Бекима Фехмиуа, као ни многе друге који су мењали наш град.

– Верујем да ће у будућности наше улице много чешће носити имена глумаца, спортиста, књижевника, људи који су дали свој живот овом граду, били његови хроничари. Тако ћемо као друштво учинити да сећање на њих постане бесмртно – нагласио је Горан Весић.

----------------------------------

Из Сарајева 1946. правац на Врачар

Капор је одрастао баш на углу Браничевске и Хаџимилентијеве улице, а последњих 17 година провео је у Небојшиној улици где се данас налази његова задужбина. Нема веће привилегије, говорио је Капор, него умрети у улици у којој сте живели као дечак.

„Ту ме је отац довео као клинца 1946. године из Сарајева. Санкао сам се низ ту Браничевску, возио колица по околним улицама које у то време нису биле ни асфалтиране. Остао ми је тај сан да се једном вратим у тај крај и догодило се да смо купили кућу у улици ниже, тако да сада опет истом улицом идем у своју омиљену кафану, као и кад сам био гимназијалац. Када дођем до храма сетим се да смо се пењали на његове започете зидове који су тада били два метра високи”, говорио је уметник.

----------------------------------

Капор и даље на странама „Политике”

Колегијум нашег листа поднео је 13. априла предлог Скупштини града да по Моми Капору (1937–2010), сликару, писцу и новинару, добије име једна београдска улица. Уз истицање његових заслуга за препознатљивост „космополитског духа српске престонице широм планете”, „Политика” је образложила и да шарм београдског живота који је најбоље исцртавао речима и оловком Момо Капор постаје једна од највећих знаменитости нашег града.

– Мало је писаца који су са таквим ентузијазмом и необичним шармом приповедали и говорили о свом Београду као што је то чинио Момо Капор – писало је у предлогу нашег колегијума.

Момо Капор је деценијама био сарадник „Политике”, у којем се и данас сваке недеље објављују његове одабране приче.