Пољски страх од избеглица

Од нашег специјалног извештача

Криница, Пољска – И док пољска премијерка Ева Копач каже да је Пољска спремна да прими више од 2.200 избеглица, колико је добровољно пристала да преузме, а да квоте за прерасподелу избеглица морају да буду тек део ширег плана Европске уније за решавање избегличке кризе, недавно изабрани председник Пољске Анджеј Дуда жестоко се противи идеји о квотама. Он је то истакао на Економском форуму у Криници, чији је „Политика” медијски партнер, а који се ове године одвија с мотом „Како направити јаку Европу?”.

„У Европи се све време говори о борби против последица, а мало о томе како уклонити узроке. Европа је као неки затворени круг”, рекао је Дуда и истакао да је концепт ЕУ веома јак, али и врло беспомоћан. „ЕУ је беспомоћна у решавању ових проблема који нас сада погађају”, додао је Дуда.

Према речима конзервативног пољског председника, ЕУ се суочава са великим проблемима, као што су њена демографија, миграције, слаба еврозона и рат у Украјини.

„Пада стопе фертилитета у земљама ЕУ, како у западној Европи, тако и код нас, представља веома лош знак за будућност. Данас је и Пољској и ЕУ велики изазов да преокрене овај негативан тренд”, рекао је Дуда на овом скупу, који важи за „источноевропски Давос” јер се на њему окупља економска, политичка и безбедносна елита Европе. „Међутим, постоје и проблеми који су се појавили у последњих неколико година. Прво, то је криза еврозоне и ситуација у Грчкој. Ту је такође проблем имиграције, који нас посебно тешко погодио у скорије време. Треће питање је проблем рата у Украјини и руске агресије на ову земљу и питање подршке сепаратистима, који тамо данас несумњиво желе да се отцепе део ове суверене, независне земље.”

И док се Дуда противи квотама о прихвату избеглица, актуелна премијерка спремна је да о томе преговара на самиту ЕУ, истичући да пољским властима мора бити остављена могућност да утврде да ли прихватају избеглице које спасавају своје животе, које су спремне да започну нови живот у Пољској и немају никаква непријатељска осећања према тој земљи.

Премда прихват 2.200 избеглица тешко може да промени национални и верски састав Пољске, која броји више од 38 милиона држављана, од којих су 93 одсто Пољаци, а безмало сви хришћани, избеглице су веома осетљива тема, будући да Пољску 25. октобра очекују парламентарни избори. Због тога Копачева, која је кандидат Грађанске платформе, истиче да је прилив избеглица у Европу „хуманитарна катастрофа”, а да „Пољска жели да покаже солидарност, али мора и да се понаша одговорно”.

Насупрот томе, кандидаткиња пољске опозиционе странке Право и правда за премијера Беата Шидло изјавила је да Пољска неће подлећи притиску председника Европске комисије Жана Клода Јункера у решавању избегличке кризе.

„Оно што чујемо од Јункера на неки начин врши притисак на нас”, рекла је ова функционерка странке из које долази и председник Дуда. „Пољска влада дефинитивно не треба да подлегне овом притиску.”

И док на Економском форуму у Криници стручњаци указују да је Јункеров план о обавезној прерасподели око 160.000 избеглица међу 28 чланица ЕУ „скроман”, јер је само ове године преко Грчке и Италије у ЕУ ушло више од пола милиона људи из Сирије, Либије и Еритреје, државе чланице ЕУ које су некад биле део комунистичког блока изражавају све очигледнији страх од прихвата чак и незнатног броја избеглица.

Словачки министар економије Вазил Худак није коментарисао то да ли ће Словачка ипак примити и избеглице које нису хришћани, али је истакао да се словачки поглед на прихват избеглица разликује од оног из Брисела.

„Не би требало да се усредсређујемо на политичке популистичке мере већ на дугорочније и директније мере које се тичу узрока зашто ти људи беже у Европу. Неопходно је спровести мере тако да људи немају разлога да беже из Сирије, Авганистана и са севера Африке”, рекао је Худак, додајући да би у решавање овог проблема требало укључити и САД, Русију, Иран, земље Персијског залива и земље погођене избегличком кризом, као што је Србија.

И док пољски стручњаци са жаљењем констатују да се испоставило да су диктатори у земљама у окружењу ЕУ доприносили стабилности, један од најутицајнијих пољских банкара Цезари Стипулковски истиче да је евидентно и да оне земље у ЕУ које радо прихватају избеглице, попут Немачке и Шведске, имају и значајну потребу за новом радном снагом.

„Ово што се дешава последица је неуспешне америчке спољне политике на Блиском истоку”, истиче Стипулковски, али указује да постоје сигнали да је Запад спреман да у проналажење решења укључи и сиријског председника Башара ел Асада.

Овај банкар, који је у централној и источној Европи дуго био први човек америчке банке Џеј Пи Морган, а сада је на челу пољске Мбанк, која је у власништву немачке Комерцбанке, сматра да пољски страх од доласка избеглица са Блиског истока није толико питање ксенофобије.

„Сви мисле да је у питању ксенофобија, а заправо се људи плаше и не умеју да предвиде шта ће бити у будућности. Овај страх је до једне мере незнање како ће те придошлице бити интегрисане у друштво и шта може да се очекује у оквиру наше културе. Примера ради, Швајцарска није ксенофобична као таква, па опет има референдум о џамијама”, каже Стипулковски и истиче да је неопходна јавна дебата и припрема јавности за све ове процесе.

У недавном истраживању јавног мњења, само 16 одсто Пољака сматра да би њихова земља требало без икаквог условљавања да прими избеглице, 37 одсто испитаних рекло је да их треба примити под условом да УН или ЕУ пошаљу новац за смештај и интеграцију избеглица, а око 10 одсто сматра да њихова земља би требало да прими само хришћане. На питање да ли би избеглице примили у своју кућу, чак 61 одсто категорично је рекло „не”, док би 16 одсто на то пристало ако би им држава покрила трошкове.