Завичај продаје ракију

Није никаква тајна да је ракија шљивовица изгубила трку с другим пићима. Тако је на домаћем тржишту, а на страном – овог нашег производа, некада на гласу због квалитета, има само у симболичној понуди. Сваки производ, па и ракију, продаје прича о изузетним својствима, квалитету, географском пореклу, а ми као да смо на ову тему напросто занемели. Као да сви други могу лепше и сугестивније ту причу да испричају и да продају овај производ.

Министарство пољопривреде вољно је да буџетским средствима помогне произвођачима да добију ознаку порекла па тако већ другу годину доноси Уредбу о подстицајима за ову производњу, али само са ознаком географског порекла.

– Сви производи са ознаком географског порекла, па и ракија, имају бољи пласман на тржишту, а та ознака потрошачима истовремено говори да је реч о производу с већим квалитетом – каже Милица Станојевић, саветник за производњу алкохолних пића у Министарству пољопривреде.

Прошлогодишња Уредба већ је дала резултате и неколико произвођача на етикете својих ракија ставила је ознаку порекла. Иначе, произвођачи који желе да производе ракију са ознаком порекла, треба да доставе Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде решење о одобрењу за такву производњу које даје исто министарство. Такође, требало би да буде достављена и стручна документација – елаборат у четири примерка, као и доказ о уплаћеној административној такси.

Документација, која је прописана Правилником о заштити географског порекла вина и ракија, требало би да садржи опис и границе воћарског односно виноградарског подручја, географске, орографске и геолошке податке о подручју на коме се производи или ће се производити воће и грожђе.

Елаборат треба да садржи и приказ климатских, земљишних и других чинилаца који су карактеристични за то подручје и који су од битног утицаја за производњу одређеног квалитета воћа, грожђа и ракија, као и агротехничке, ампелотехничке и помотехничке мере. Ту су и мере заштите од биљних болести и штеточина које се примењују или ће се примењивати.

У стручној документацији требало би да су садржани и подаци о заступљености сорти воћа и винове лозе, исказане бројчано и у процентима, постојеће и могуће површине под воћем и виноградима у хектарима. Потребан је и приказ вишегодишњих података о оствареном приносу воћа и грожђа по чокоту, стаблу, јединици површине и укупно, као и подаци о агробиолошким и технолошким карактеристикама сорти воћа и винове лозе.

Документација би требало да садржи и приказ органолептичких, хемијских и других особина грожђа, воћа и ракија, начина прераде грожђа и воћа и технологију производње ракија, податке о броју радника и њиховој стручној спреми.

Та документација би требало да садржи и друге податке од утицаја на квалитет ракија, као што су традиционални начин прераде, посебан начин неге ракија, начин дестилације и старења ракија и сл.

У елаборату би требало да буде приказана и површина под воћем и виноградима на карти у размери 1: 50.000 осенчане једном бојом, а остале површине другом бојом, наведено је у саопштењу.

Подаци о климатским и земљишним чиниоцима, приносу, органолептичким, хемијским и другим особинама грожђа приказују се за најмање пет година.