„Лабораторија” на Балкану

ПОЧЕТКОМ НЕДЕЉЕ НА БАЛКАНУ је почела с радом америчко-европска „лабораторија” за производњу државе. Заморче је, наравно, јужна српска покрајина Косово, главни извођач радова је Европска унија док се „мозак” операције налази с друге стране Атлантика.

Улазак ЕУ у посао био је веома траљав. Министри иностраних послова Уније нису успели да се договоре око јединственог европског става поводом албанског самопрокламовања независности Косова. Уместо заједничког наступа примењено је типично бриселско компромисно решење – препуштено је чланицама да самостално одлучују да ли ће признати постојање нове државе у Европи.

Тиме је, у кратком раздобљу, Унија показала другу немоћ на Балкану. Нејединству око Косова претходио је, наиме, неуспешан покушај да се формално отворе врата Србији за улазак у ЕУ.

Покушавајући да колико-толико заташкају европску неслогу водеће чланице Уније – Немачка, Велика Британија, Француска и Италија, оне које су међу првима званично признале другу албанску државу на Старом континенту – користе већ излизане фразе. Најчешће се помиње „неодржива ситуација на терену”, потреба да се коначно „почне с решавањем косовског проблема”, „умире Албанци”. А Србији? Србији се саветује: заборавите прошлост, окрените главу од садашњости и гледајте искључиво у светлу европску будућност. Наравно, без Косова. 

ТУМАЧЕЋИ НОВОНАСТАЛУ СИТУАЦИЈУ на Балкану европски аналитичари тренутно се највише баве питањем шта је заправо направљено од Косова. У потрази за одговором нуде се различита тумачења. Неспоран у овим трагањима је само почетак. А он гласи: проглашење независности Косова је победа САД.

„Американци су желели да пошаљу исламском свету сигнал, да јасно покажу како су у овом конфликту на страни већинског муслиманског становништва на Косову”, каже Армандо Гарсија Шмит, аналитичар фондације Бертелсман у интервјуу немачком дневнику „Зидојче цајтунг”. „И да су против једне хришћанске државе као што је Србија.”

Оно што је под диригентском палицом Вашингтона склепано већ је неупоредиво теже описати. Протекторат, нова форма колоније, држава без државе, суверена али не и независна држава, зависна независност, црна рупа на Старом континенту, престижни експеримент Европе, нова „играчка” ЕУ, део будуће велике Албаније, само су неке од дефиниција понуђених у анализама.

Политичка елита у Берлину, Риму, Паризу и Лондону не обазире се, међутим, на тешкоће аналитичара и медија. Њима је пред очима само један циљ: доказати да рат против СР Југославије, 1999. године није био узалудан.

А ко ће све то да плати није важно. Довољно је Европа богата да финансира стварање и опстајање још једне албанске државе. А биће, обећава шеф словеначке дипломатије Димитриј Рупел, и донаторске конференције. Када од донација могу да преживљавају Палестинци, Ирачани, Авганистанци моћи ће и Албанци на Косову. Па јасно је да сви забораве стомак кад срце заигра после погледа на високо развијен барјак независности.

СНАЖНА ПОДРШКА СЕПАРАТИЗМУ коју је Унија исказала на примеру Косова може се, међутим, вратити Европљанима као својеврсни бумеранг. Од Баскије до Придњестровља, од Корзике до Шкотске постоје многобројни покрети и партије који заговарају отцепљење од матичне државе.

Указујући на овај проблем бечки дневник „Ди пресе” наводи да сепаратисти делују у 34 европска региона па математички закључује: њихов циљ је Европска уније са 61 државом чланицом.

У Бриселу, централи ЕУ, већ постоји странка, Европска слободна алијанса, која покушава да обједини све сепаратисте. Политички гледано ту се окупило шаролико друштво – од комуниста из Баскије до ултранационалиста Фламаније. Сви они имају једну заједничку црту. Постоји: снажан отпор постојећој централној власти, тежња ка независности и жеља да се свакако остане део Европске уније.

Политолог Антонио Мисироли сматра да у овом тренутку, ипак нема разлога за неку озбиљнију забринутост Уније. Он процењује да данас постоје само три озбиљна кризна жаришта која угрожавају територијални интегритет матичне државе, а то су – Баскија, Шкотска и Фламанија.

Ситуација у ова три региона је поприлично различита. У Баскији владајућа Народна партија најављује за октобар референдум о отцепљењу од Шпаније. Влада у Мадриду је већ упозорила да би таква одлука била неуставна.

У Шкотској је од маја прошле године на власти Шкотска национална партија. Њен харизматички лидер Алекс Салмонд обећао је да ће пре краја мандата, 2011. године, организовати референдум с циљем да се Шкотска отцепи од Велике Британије.

Најкомпликованија је ситуација с Фламанцима. Њихова заједничка државна кућа с Валонцима, Белгија, озбиљно је уздрмана. Од 10. јуна прошле године, због неслоге Фламанаца и Валонаца држава нема владу и једина је срећа што краљевска круна није подељена.