Прецизност српског језика и писма

Српски језик спада у развијене језике. Он слаже именице, заменице, придеве и бројеве у роду, броју и падежу покривајући цео опсег у простору и времену. Говорити српски велика је компаративна предност у односу на неке друге језике, јер се тиме формира ефикаснији мисаони систем, сразмерно степену развоја језика с којим се пореди.

Српски језик има своју азбуку, која садржи гласове свих европских језика.

Наш језик и писмо (не само наш) у опасности су од нестајања, јер процеси глобализације не подразумевају експлицитну заштиту.

Да ли наш језик треба штитити, зашто и како?

Српски језик се сам „потрудио“ да да свој допринос многим европским језицима. Имена многих градова, река, планина... имају корен у српском језику: Берлин тј. Брљин је медвеђи брлог, Елба је Лаб(а), Дрезден је Дрезгин, Штутгарт је Студград; Дунав (Донау), Дон, Доњец, Дњепар, Дњестар су истоимене реке.

Други европски језици, енглески понајвише, показују јасне знаке слабе развијености. Буквални превод неких основних реченица на то указује (What are you playing with? – Шта ти играти са? или Spider is insect eating animal – Паук је инсект једућа животиња). У чему је проблем, рећи ће неко? Проблем је у мисаоној матрици која не генерише равномерно информације у временском домену. То људима смета, а није ни логично. Кад би текст „Шта ти играти са” био прекинут пре него што чујемо „са“ не бисмо могли знати значење тог питања. Таквих примера има на хиљаде.

Енглески правопис је компликован и, да нагласим, без икакве намере да то личи на увреду, непоштен (то наша деца са знањем српског језика и писања одмах уоче). Они (Енглези) једно пишу а друго изговарају, са много изузетака од неких правила, отуда тврдња о непоштењу.

Наша азбука (да се опет мало и нашалимо) поштена је и јасна. Како напишеш, тако изговараш, и обрнуто. Сваки глас једно слово, нема додавања додатака у облику квржица, полулинија па чак и читавих слова!? – Један глас – два слова. Па где је ту логика?

Било би још много примера, свако зна понеки, који показују прецизност и ефикасност српског језика и писма.

Одговор на питања „да ли“ и „зашто“, као што смо видели, недвосмислен је. Да, српски језик треба штитити. Теже питање је како га заштитити?

Ту нам у помоћ притичу Бугари. Требало би потпуно пресликати њихову језичку регулативу, а Европа нас већ чека с валутом коју и ми, још без поглавља, али, хвала богу, главом, знамо правилно да прочитамо, разумемо и изговоримо: евро!

*Професор и преводилац у пензији