Разговори са Хелмутом Шмитом

 За предстојећи Сајам књига издавачка кућа „Клио” припремила је нове наслове, међу којима се издваја студија „Срби 1903–1914, Историја идеја” коју је приредио историчар Милош Ковић. У књизи су сакупљени прилози 22 стручњака из различитих области и обрађен период уочи Првог светског рата, који је донео препород у науци, уметности, политици, војној вештини. У књизи су дате и кључне политичке, научне и филозофске идеје, као и културни модели с почетка 20. века.

Ускоро ће бити објављена и књига „Пут у Сарајево” британског историчара Џона Рола (1938), коју је са енглеског превео Вељко Станић. Рол пише о личности Вилхема Другог, његовој улози у управљању царском Немачком у годинама пре Првог светског рата, а српског читаоца ће занимати однос Берлина према Краљевини Србији у светлу односа са Аустроугарском, Русијом и Османским царством.

Јелица Новаковић Лопушина и Белгијанац Свен Петерс аутори су књиге „Последице једног пуцња” у којој сумирају стогодишњицу Првог светског рата и његове последице у огледалу холандских и фламанских извора. Анализирају записе писаца, новинара, публициста, као и историчара Кристофера Кларка и Хида ван Хенгела, и подсећају на куриозитет да је Гаврило Принцип атентат извршио пуцајући из белгијског пиштоља...

Међу новим књигама је и „Андрићевство – против етике сећања” Русмира Махмутћехајића (1948, БиХ), у којој аутор смело полемише са проценом дела Иве Андрића и различитим идеолошким тумачењима његовог дела, подвргавајући анализи начин на који нобеловац приказује Босну у историјском контексту. Махмутћехајић је универзитетски професор и аутор је књига „Жива Босна: политички есеји и интервјуи”, „Сарајевски есеји: политика, идеологија, традиција”, „Тајна Хасанагинице”...

Након 50 година новинарске каријере Хари Штајнер (1930, Београд) написао је књигу „Огледање моћи – разговори са политичарима света”, у којој су сабрани интервјуи са Хелмутом Шмитом, Мазовјецким, Вилијемом Брантом, Хенријем Кисинџером, Симоном Визенталом...

Професор емеритус на Сорбони Жан-Пјер Саразак аутор је књиге „Поетика модерне драме”. Књигу је превела Мирјана Миочиновић. Саразак анализира Ибзенове, Чеховљеве, Стриндбергове комаде, дела Саре Кејн, Бернхарда, Пирандела, Бекета...

„Вечерњи звон – руске песме и игре”, приредила је музиколог Христина Медић. После Октобарске револуције бројни руски уметници емигрирали су у Краљевину СХС и донели своје народне и забавне песме које су у српској престоници постале популарне. Највећи број руских песама објавила је издавачка кућа Јована Фрајта 1935. године. „Клио” је објавио и роман „Уграђивање страха”. Аутор је Руи Зинк, професор књижевности у Лисабону. Уграђивање страха постаје патриотски циљ којим се постиже ућуткивање штампе, читалаца и глава које мисле. Књигу је превела Христина Васић Томше.

М. С.