Приче Мајкла Канингема прво на српском

 Издавачка кућа „Архипелаг” у својим препознатљивим едицијама објавила је 42 нова наслова и неколико поновљених издања, покренула је две нове едиције и програм аудио издаваштва, али и представила читаоцима три аутора који раније нису превођени на српски језик.

Међу сајамским премијерама „Архипелага” налазе се и романи Алексеја Слаповског „Фениксов синдром” и Петера Естерхазија „Ништа од уметности”, књиге прича Мајкла Канингема „Дивљи лабуд и друге приче” и Павела Виликовског „Чаробни папагај и преостали кич”, као и књига путописа Веселина Марковића „Светлост на води”, посвећена Норвешкој.

Нова књига великог америчког писца Мајкла Канингема доживљава светску премијеру у издању „Архипелага”. Америчко издање ове књиге биће објављено двадесетак дана касније, половином новембра. „Фениксов синдром”Алексеја Слаповског, једног од најзначајнијих писаца постсовјетског периода, узбудљива је и критички изоштрена повест о руској транзицији из пера новог Хармса руске књижевности. У овој снажној причи указују се ненадмашни љубавни заплети и раскошна слика друштва од врха до дна, од обичних људи до олигарха, од беде до беса. Главни јунак, после пожара који је сам ненамерно изазвао, у контакту с ватром губи памћење, постајући сваки пут неко други, и више не може да се сети ко је, заправо, он.

„Ништа од уметности”једна је од најважнијих књига Петера Естерхазија, живог класика мађарске и европске књижевности. То је проницљив и језички раскошан роман о мајци и фудбалу. Главни јунак романа је дечак који одраста поред мајке која је залуђена фудбалом и чији је живот трајно обележила слава велике мађарске фудбалске генерације. Отуда се као паралелни главни јунак овог изазовног романа појављује велики фудбалер Ференц Пушкаш, упоредо са Божиком, Цибором и Хидегкутијем. Пратећи узбудљиву приватну и јавну историју Средње Европе у другој половини XX века, роман Петера Естерхазија долази до наших дана у којима су митови и идоли добили сасвим нова лица.

Романсијер и приповедач Веселин Марковић постаје нови аутор „Архипелага” објављујући књигу путописа о Норвешкој „Светлост на води: Пут на север”. Живећи у Норвешкој пет година, Марковић је изнутра упознао једну културу и земљу, посетио је њене мање познате градове и крајеве, и написао узбудљиву причу о земљи дневне и ноћне светлости, о Ослу и глечерима, мору и копну, о далеком северу и фјордовима, о норвешким митовима и норвешкој савремености.

Изузетна књига познатог италијанског историчара Еђидија Иветића „Граница на Медитерану” говори о сусретима култура, али и историјских, политичких и националних тежњи на Источном Јадрану, разапетом између Италије и јужнословенског света, од средине 13. до краја 20. века.

Књига Душка Лопандића „Време сјаја, време таме” представља узбудљиву дипломатску историју Србије од 13. века до почетка Другог светског рата, написану кроз портрете најважнијих српских дипломата у том периоду: од краља Милутина, преко дубровачких поклисара и Саве Владиславића, Доситеја и Петра Првог Цетињског, проте Матеје и Илије Гарашанина, Јована Ристића и Стојана Новаковића, до Нушића и Ракића, Пашића и Миловановића, Дучића и Јована Јовановића Пижона, Црњанског и Винавера, краља Александра и кнеза Павла, Стојадиновића и Андрића. Лопандић је написао јединствену књигу о дипломатском умећу, о великим успонима и поразима.

Нове књиге у едицији „100 словенских романа”, које ће имати посебна представљања на 60. Београдском сајму књига, јесу романи словеначког писца Влада Жабота „Вучје ноћи” и модерног класика словачке књижевности Душана Кужела „Лампа”.