Мреже сачувале воћњаке

Чачак – Институт за воћарство у Чачку ове године знатно је унапредио технологију производње садница свих врста воћа. Први међу нашим одгајивачима садног материјала поставио је противградне мреже у растилима, и на тај начин обезбедио сигурну производњу. И то у веома неповољним условима, јер су у раздобљу од маја до септембра на подручју Србије забележене изузетно високе дневне температуре, знатно изнад просечних, а није било чак ни минималних падавина.

– Захваљујући повољнијим микроклиматским условима испод противградних мрежа, нижим температурама ваздуха, смањеном интензитету светлости уз сенчење од 20 одсто, младе биљке имале су боље услове за вегетативни раст. Такође, противградна мрежа у растилу је утицала на повећање дифузне светлости која је условила појачану фотосинтезу, уз подстицајно дејство на све физиолошко-биохемијске и морфогене процесе код воћака. У знатној мери деловала је и на раст и диференцирање цветних пупољака, што је изузетно важно за брзо ступање у родност заснованих засада. Благодарећи мрежама и уз примену најновијих агротехничких мера, наша кућа је ове године произвела материјал врхунског квалитета који омогућава заснивање савремених засада континенталних врста воћака –каже за „Политику” др Милан Лукић, директор Института за воћарство у Чачку.

За јесен ове и пролеће идуће године припремљено је 150.000 садница дрвенастог и 300.000 садница јагодастог воћа. У понуди садног материјала најзаступљенија је шљива, првенствено чачанске сорте и стенлеј, а од јагодастог воћа највише је малине, виламет и микер, и купине сорте чачанска бестрна.

Продаја садница почиње прве недеље новембра, а у Институту посебно истичу да су цене ниже од прошлогодишњих. Први пут саднице се могу поручити и путем интернета преко званичне странице Института, испорука је брзом поштом. Др Лукић напомиње да купци, уз материјал, добијају и све информације неопходне за правилну садњу и мере неге и заштите после сађења.

– Купцима наших садница обезбедили смо и комплетну законом прописану документацију, неопходну и ради остваривања субвенција код Министарства пољопривреде и локалних самоуправа – истиче он.

У нашем народу постоји веровање да ниједан значајан посао не би требало започињати преступне године, па тако ни подизати воћњаке јер понеко верује да би они могли рађати сваке четврте године. Шта о томе кажу у овој научноистраживачкој установи, пошто је наредна 2016. преступна.

Др Александар Лепосавић, научни сарадник у Институту, истиче да оваква веровања немају утемељење у науци и струци и да су при садњи воћа важнији други чиниоци, а пре свега избор квалитетног садног материјала и примена одговарајућих агротехничких мера.

– Став науке по том питању је јасан и ту апсолутно нема никаквих препрека нити разлога да се воће не сади и у преступним годинама. По том питању ми је познат и став више свештених лица који такође сматрају да нема разлога да се воће не сади и у преступним годинама. Наши произвођачи треба да знају да се за садњу воћа морају поштовати сви остали предуслови. Пре свега, избор доброг садног материјала, припрема земљишта и примена одговарајућих агротехничких мера. Дакле, не постоји ни најмања бојазан, која је најчешће присутна у виду сујеверја, да ће воће посађено у преступној години рађати сваке четврте – наводи др Лепосавић.

Он такође напомиње:

– Међутим, знатно је боља јесења садња у односу на пролећну, те сви они који су у могућности требало би да своје засаде заснују током јесени. Они који нису у прилици да то ураде јесенас, требало би да засаде нови воћњак у рано пролеће – рекао је за наш лист др Александар Лепосавић.