Кад су баронесе биле болничарке

Ваљево– У делу павиљона и хируршких сала некадашње Окружне болнице у Ваљеву данас ће оживети сећање на догађај који је пре равно сто година својом трагиком, али и човекољубљем скренуо пажњу целом свету. На линији између жестоких борби у Великом рату, рекама тешких рањеника и оболелима у изненадној епидемији пегавог тифуса, кућа наде и спаса била је Ваљевска болница.У знак сећања на тај догађај, његове жртве, али и хероје из свих крајева Србије, Европе и остатка планете, уприличена је стална изложбена поставка под именом „Страдање и хуманизам. Ваљевска болница 1914–1915”.

Да овај догађај има веће значење од културног говори и то што ће присуствовати Томислав Николић, председник Србије, који је уједно и председник организационог одбора обележавања 100-годишњице Ваљевске болнице, патријарх Иринеј, председник САНУ др Владимир Костић, више од десет амбасадора земаља чије мисије су биле у Ваљеву у време Првог светског рата и друге угледне званице.

Стална поставка која хронолошки тече кроз 700 квадратних метара штампаних површина, које чине оригинална документа, ратни дневници, интимне белешке, наредбе, писма и аутентичне фотографије, пуна је нових података, појединости и имена. Трагајући за документацијом, аутор изложбе – архивски саветник Велибор Видић каже да је заједно са својим сарадницима у бројним архивама у земљи и иностранству дошао до огромне количине материјала. Да је био изненађен том чињеницом, али и да ће то бити изванредна основа да се формира документациони центар у оквиру сталне поставке.

Видић је подсетио да је први пут имао у рукама ратне дневнике које су водили чешки војници, што је до тада било апсолутно непознато. Нешто што надилази чак и данашње време, прича аутор изложбе, јесу волонтери, њихова пожртвованост и хтење да по сваку цену помогну болесним, рањеним и изнемоглим војницима и грађанима Ваљева. Болничарке из иностранства су биле баронесе, жене из племићких породица, уметнице и интелектуалке. Из наше земље, о рањеницима су бринуле и супруге и кћерке министара, док су свакодневно у Ваљевској болници волонтирале две кћерке славног војсковође Живојина Мишића.

Стална изложбена поставка најширој јавности предочиће један нови податак када је у питању број људи који су умрли у време Ваљевске болнице. Видић је за наш лист казао да је на основу увида у записнике ваљевско-аустроугарског окружног лекара, број сахрањених на гробљу у Ваљеву и околним селима био чак 45.000 уместо, како је забележено, 10.000 лица. Дакле, три пута више, што ће још више нагласити трагичну димензију овог догађаја.

У току сутрашњег дана у Ваљеву ће бити одржана Међународна научна конференција уз 20 реферата и пет сесија на тему Ваљевске болнице. Очекује се да и тај скуп да свој допринос истицању кључних атрибута који су у вези са овом јединственом епопејом страдања и хуманизма из Великог рата.