Аутистичне особе стекле пријатеље

Крагујевац – Број социјално угрожених појединаца и група у Крагујевцу није много већи него претходних година, али су проблеми видљивији, што због развијеније свести друштва да смелије укаже на неке трауматичне појаве, што због законске регулативе која је сада прецизнија, каже Гордана Дамњановић, градска већница задужена за спровођење социјалне политике у Крагујевцу.

– Црвени крст је пре пар година имао око 600 корисника народне кухиње, а сада се сваког дана подели 770 оброка. До ове промене је дошло зато што је број оних којима је ова помоћ потребна уистину већи, а делом и због тога што наш Центар за социјални рад има уређену базу података која се прилагођава стварним потребама сиромашнијег дела становништва – објашњава наша саговорница.

Препознавање стварних потреба људи који живе на маргини друштва један је од основних циљева Стратегије социјалне заштите 2015–2019, чија је израда у завршној фази. У наредне четири године, Крагујевац ће социјално угроженим појединцима и групама понудити 60 различитих пројеката који ће, како тврди Дамњановићева, допринети да се угроженим категоријама пружи ефикаснија и адекватнија заштита.

Крагујевац ће се заложити да идеја о подели вишкова хране која остаје неким установама и предузећима добије и свој законски оквир, каже наш саговорница, напомињући да су неки од планираних пројеката већ реализовани ове године. Посебну пажњу привукао је пројекат „Асистент у породици”, намењен аутистичним особама.

– За сада имамо четворо асистената који брину о осам породица са аутистичном децом. Сви они су претходно прошли обуку, а резултати нису изостали. Уз помоћ свог пријатеља асистента, једна аутистична особа је први пут после 15 година изашла из куће. Будући да у Крагујевцу постоје 42 породице са аутистичном децом, овај пројекат ће бити актуелан и наредних година – поручује Дамњановићева.

Недавно су измирени сви дугови према незапосленим породиљама, а из буџета града су издвојена и знатна средства за финансирање програма и пројеката помоћи другим угроженим групама становништва. Укупно, реч је о суми од око 11 милиона динара, не рачунајући поделу бесплатних ђачких оброка за 3.740 деце којима родитељи не могу да приуште ни ужину. За ту намену, град је ове године уложио око 14 милиона динара.

Посебно угрожена група су старије особе, нарочито оне које живе саме на селу. У сарадњи са месним заједницама, установама и невладиним сектором, град ће и њима изаћи у сусрет, каже наша саговорница, наглашавајући да помоћ мора бити пружена онима којима је стварно потребна:

– Нисам се прихватила овог посла зато што волим функционерску фотељу, већ да бих за моје суграђане урадила нешто конкретно. Зато мислим да нису добри они пројекти у којима је у центру пажње такозвани координатор, али сваки пројекат који се фокусира на угрожено лице узећемо у разматрање. Помоћ треба пружити онима којима је стварно потребна. Зато ћемо, у сарадњи са Центром за социјални рад, спречити сваки покушај злоупотребе.

Око 2.700 особа у Крагујевцу прима новчану помоћ Центра за социјални рад, а у једином преосталом колективном центру у Трмбасу још увек живи 97 избеглица и привремено расељених са Косова и Метохије. Изградњом станова и кућа, овај проблем ће бити решен следеће године, каже наша саговорница, напомињући да крагујевачка управа подједнако брине о свим категоријама социјално угрожених.