Лука плови ка Крњачи

Извештај Савета за борбу против корупције у којем је наведено да је куповином Луке Београд створен монопол над слободним градским грађевинским земљиштем у центру града, актуелизовао је и тему оправданости измештања робнотехничког пристаништа. Његова селидба је уцртана у Генерални план Београда до 2021. године, али тај исти плански акт третира плац садашње луке на Вилиним водама као привредну зону, што уноси приличну забуну.

Измештање луке предвиђено је и претходним генералним планом, каже Ђорђе Бобић, градски архитекта, а нови „плански устав Београда” из 2003. године је ту одлуку само потврдио.

– Тачно је да је појас уз десну обалу Дунава остао привредна зона, али пре него што је лука продата, покренута је иницијатива за измену плана, односно промену намене земљишта. Измене се односе на простор од марине Дорћол до Аде Хује, укључујући земљиште које припада Луци Београд. Програм плана је сачињен, али је скупштинска процедура усвајања прилично дуга. Граду је у интересу да 500 хектара приобалног појаса преименује у пословно-стамбену зону, јер ће од закупа земљишта приходовати 200 евра по метру квадратном. Осим тога, отвара се простор за градњу 700. 000 квадрата стамбених и пословних јединица–тврди Ђорђе Бобић.

Измештање Луке Београд на леву обалу Дунава, у зону Крњаче, према његовом мишљењу је нужно, јер центар града треба заштитити од теретњака који тренутно оптерећују Булевар деспота Стефана и околне улице. Пристаниште на Дорћолу, каже, има могућност да прими робу која стиже, али је проблем како и куда је транспортовати даље, с обзиром на то да је лоше повезано са магистралним путевима. И најзад, постојећа лука, додаје, нема могућност ширења.

Аустријска фирма „Тина”, специјализована за планирање међународног стратешког транспорта у средњој и источној Европи, требало би да до априла заврши студију оправданости изградње нове луке. Њен посао је да утврди економске и техничке аспекте ове инвестиције, као и да процени у ком року би се уложени новац вратио.

Досадашње анализе, које су пре неколико месеци представљене јавности, показују да би ново робнотеретно пристаниште, укључујући и индустријску зону, требало да заузме површину од најмање 434 хектара, што је двапут више од постојеће Луке Београд (250 хектара). Нова лука, како је објаснио Михаел Шварц, директор пројекта, треба да буде тромодално чвориште које повезује унутрашњи пловни пут са железницом и путном мрежом. Окончање градње не би требало очекивати пре 2030. године, што значи да до тада лука на Вилиним водама неће мењати адресу.

Још није познато да ли ће се град и република заједничким снагама упустити у финансирање или ће тај посао можда понудити концесионару. Према проценама овдашњих стручњака изградња нове луке ће коштати најмање две милијарде евра.

Међутим, Михаило Малетин, професор Грађевинског факултета, сматра да је тај трошак беспотребан, јер већ имамо луку у Панчеву (удаљену 10 километара), која би могла да преузме утовар и истовар масивне робе, док би постојећа преузела улогу путничке луке. Осим тога, у дорћолском пристаништу би могла да се складишти и нека финија роба, а део капацитета би могао да промени намену и претвори се у резиденцијалну зону. Нигде у свету се без велике нужде не премештају луке, јер је то, како каже скуп и дуготрајан посао.

Осим тога, намеће се питање да ли ће будућа рекреативна зона – Ада Хуја изгубити на репрезентативности, када се преко пута ње нацрта теретно пристаниште. А и потенцијално стамбено-пословно насеље на левој обали Дунава, такозвани трећи Београд, у старту помало губи на вредности.