ЛЕВО, ДЕСНО, НИГДЕ МОГА СТАНА...

Сматра се да је „Правда” блиска радикалима, или, чак, да је њихов лист. Радикали се, наравно, подводе под десницу. Но, у „Правди” све је више левице.

Александар Вулин има редовну колумну „Лево од раја” где, углавном разложно, износи леве, опозиционо ставове.

Генерал Стеван Мирковић, истакнути комуниста, има колумну. „С војне осматрачнице”. Колико год да је млади Вулин пристојан и одмерен у писању, толико се времешни генерал просто промангупирао. Мислим, наравно, на начин изражавања. Генерал, писац књиге „Бравар је био бољи”, определио се за „џејзик”, односно језик улице који се као поплава шири нашим гласилима, углавном у текстовима колумниста. Јер, сматра се да колумнисти имају право на сопствени став који објашњавају или бране сопственим језиком. Тако генерал, на пример, пише: „ЕУ је званично преузела окупациону управу над КиМ. Буш им је ставио до знања да су доста чували своје г... и да је дошао час да се и они мало подметну... (...) ПЕТА КОЛОНА: Ј..., колико их је?! Сад и колективно улазе у строј – ДС, Г17, ЛДП, ЛСДВ, Савез војвођанских Мађара. Демократска партија војвођанских Мађара и Демократски савез Хрвата у Војводини. (...). Све се свело на вербална иступања председника и чланова владе. На њих Запад и није обраћао много пажње, јер су тртљали оно оно што им је К. Рајс издиктирала”.

На истој страни је и ауторски текст Драгане Кузмановић-Јаничић, генералног секретара Југословенске левице, под наднасловом: „Другачији поглед на косовску драму и пролеће српског незадовољства”, насловом: „Патриоте и инстант патриоте” и поднасловом: „Митинг је завршен. Добили смо нови косовски мит и недосањани сан да ћемо се опет сакупити на Газиместану 2389. године. Ако до тада претекне иједан Србин”.

Левица и десница окупљају се, како и сами воле да кажу, око патриотизма, окоснице јединства супротности. Мада изјављује да се не бави политиком, из истог порива у „Правди” се нашла и Верица Ракочевић, модискиња, која је изјавила да је „као жену рођену на Космету” вређа признавање независности Косова Наташе Кандић, директорке Фонда за хуманитарно право. Испод наслова: ,„Не желим прљави новац Наташе Кандић” објављен је поднаслов који га објашњава: „Нећу дозволити Наташи Кандић да уђе у мој бутик, ако се усуди да то уради, наредићу продавачицама да је избаце”.

Свако се, ето, на свој начин бори за Косово и изражава патриотизам. После Веричине претње може се десити да Кандићка промени одлуку о признавању Косова. И – умало да заборавим – на питање да ли су јој познати разлози које је Наташа навела објашњавајући своју одлуку, Верица је одговорила да је њени аргументи не интересују. Јер, вели, није политичар. Али остаје патриота.

И док се Србија смањује, „Гранд” се шири. Уосталом, само му име то намеће. Златна кока „Гранд продукције”, такмичење за „Звезде Гранда”, од следеће године биће организовано и у Хрватској, пише „Прес”, а на првој страни најављује текст под насловом: „Гранд осваја Хрватску”. Тамо ће бити основана и дискографска кућа под истим именом, чији би директор требало да буде Марио Михаљевић. Певачица Сека Алексић, јављају исте новине (и остали таблоиди), харала је по Хрватској минулог викенда. Певала је у Загребу и Сињу „пред неколико хиљада обожавалаца”. И све је прошло „без иједног инцидента”. Јер – Хрватска се песмом осваја.

Јуче и прекјуче су се таблоиди на првим странама претежно бавили трагедијом младића који је изгорео у америчкој амбасади. Пошто нема званичног и уверљивог објашњења како је до несреће дошло, штампа износи веома различите одговоре, све „из поузданих извора”: „Мистериозна смрт Зорана Вујовића. Група Партизанових навијача тврди да је видела како несрећни младић бежи пред полицајским „хамерима” („Глас јавности”); „Маринци убили Зорана? Угљенисано тело пронађено на првом спрату у виза-одељењу које није оштећено ватром, у које не може да се уђе са улице” („Правда”); „Зорана отровали и спалили?! Обдукција и истрага показале да је највероватније прво отрован нервним гасом, па темељно спаљен како би се уништили докази” („Прес”); „Маринци гледали како жив гори. Зоран Вујовић изгорео, јер је маринац спустио решетке у просторији у којој се несрећни младић у том тренутку налазио. Када се залетео да протрчи кроз пламен, ударио је главом у шток и изгубио свест, што га је коштало живота”. („Курир”); „Судија хоће да саслуша маринце” („Ало!”);...

Спаљивање се наставља.