Тесли зелено светло Брисела

Европска комисија усвојила је јуче листу 195 кључних инфраструктурних пројеката у области енергетике, међу којима је и гасовод „Тесла” који би ишао од Турске преко Грчке, Македоније, Србије, Мађарске до Аустрије, наводи се на званичној интернет страници ЕК.

На листи приоритета, нашла се и изградња гасних интерконектора између Грчке и Бугарске, Бугарске и Србије, Бугарске и Турске. Гасовод „Тесла”, као продужетак планираног гасовода „Турски ток”, руског енергетског дива „Гаспрома”, планиран је у дужини од 1.300 до 1.400 километара, уз процењени капацитет од 27 милијарди кубика годишње, наводи ЕК.

Планира се да „Турским током” годишње протекне 63 милијарде кубика гаса, и то тако што би плаво гориво кренуло из Русије, испод Црног мора, до Турске. Гасовод наставља до чворишта на турско-грчкој граници, одакле може да буде продужен ка јужној и централној Европи.

Љубинко Савић, секретар Удружење за енергетику и енергетско рударство Привредне коморе Србије, каже, да је ово одлична вест за нашу земљу.

– Дати приоритет градњи „Тесла” гасовода који би се снабдевао руским гасом, Европска комисија је послала јасну поруку да и сама схвата да нема алтернативе руском гасу. Бар не када је реч о количинама неопходним за сигурно снабдевање гасом овог дела Европе. Азербејџан нема количине које би биле довољне да гаса буде у сваком тренутку довољно. Да то није тако, не би ни Немци проширивали свој гасовод „Северни ток 2” с Русима, који се искључиво снабдева руским гасом, објашњава Савић.

Оваква одлука је и потврда да је криза на Блиском истоку и Медитерану велики проблем за све, те да мора озбиљно да се иде на обезбеђивање алтернативних праваца снабдевања, тим пре што се овој кризи не назире крај, каже наш саговорник.

Србија би, додаје Савић, свакако морала да се кандидује за овај пројекат или код фондова Европске уније или код „Гаспрома”, који је био спреман да финансира „Јужни ток”. Јер, предлог да „Тесла” прође и преко Србије говори и да нас Русија види у овом пројекту, било кроз финансирање или суфинансирање, јер ми немамо пара да га сами градимо.

Овај гасовод би, каже Савић, једним правцем могао ићи преко Македоније и Прешевске долине до Србије или преко Бугарске. У случају да се „Турски ток” продужи преко Бугарске и Румуније, где је потрошња неупоредиво већа него преко Македоније и Србије, ми бисмо били слепо црево. Имали бисмо гаса да повећамо капацитет преко Димитровграда, али то је неупоредиво мање него овај правац преко Македоније, каже наш саговорник,

Предвиђа се да би „Тесла гасовод” с годишњим капацитетом од 27 милијарди кубика, могао бити завршен до 2019. године, ако га одобре све укључене стране. С тим, што се размишља да Грчка продужи гасовод и према Италији.

С обзиром на то да је прошле недеље председник Турске Тајип Ердоган поручио првом човеку Русије Владимиру Путину да је заинтересован за градњу „Турског тока”, то даје наду да би „Тесла” заиста и могао да заживи, јер без „Турског” нема ни „Тесла гасовода”.

Што је најважније продужени „Турски ток” води до Србије, чија би предност, уколико пројекат заживи, била што може да искористи заједничко предузеће које је већ основано за градњу „Јужног тока”, јер је већи део гасовода и маршруте већ изграђен.

Олакшавајућа околност је што су представници „Гаспрома” већ разговарали са Србијом о продужетку гасовода „Турски ток”, потврдио је недавно и председника Управног одбора „Гаспрома” Александар Медведев.