Српски новембар у Бечу

Специјално за Политику

Беч – Средином месеца у Бечу одржана је културна манифестација „Српски новембар” којом је заокружена година српско-аустријске културне сарадње. У програм су уврштена гостовања три позоришне представе – „Жабар” Рејнера Вернера Фасбиндера у извођењу Народног позоришта из Пирота, а у режији Бојане Лазић, Нушићев „Покојник” (продукција Југословенског драмског позоришта) у режији Игора Вука Торбице и „Александра Зец” Оливера Фрљића (продукција ријечког ХНК театра). У салону Фолкстеатра одржана је и аустријска премијера филма „Ничије дете” Вука Ршумовића.

У оквиру фестивала, у простору Волкс Маргаретена представљен је заједнички пројекат студената катедре за славистику у Бечу и катедре за германистику у Београду. Под вођством директорке за младе бечког Фолкстеатра Констанце Кауерс, а у организацији мр Гордане Илић-Марковић (бечка славистика) и мр Марион Хаберфелнер (београдска германистика), студенти Ивана Митрић, Димитрије Николић, Немања Живковић и Бењамин Мушовић (Београд) и Нина Каргер, Иван Хајдињак, Леон Јелић, Талита Ујкановик, Матеа Мартиновић и Милош Јовић (Беч) израдили су драмске слике и текстове на тему „Језик других”. У свега двадесетак минута сценског наступа, студенти, уз глуму и песму, објашњавају неке од културолошки условљених фраза и пословица, успостављајући духовиту спону између два радикално другачија језичка миљеа. Гордана Илић-Марковић објашњава идеју иза ове иницијативе:

„Циљ пројекта био је да се учесници окупе и заједно истраже позадину осећања чежње, потребе за лутањем и носталгије, као и да искусе вишејезичност као ресурс и оснаже идеју мобилне Европе. Остварена сарадња између ове две катедре биће настављена и у будућности.” О настанку пројекта сазнајемо више од Констанце Кауерс која нам је рекла да је при своме гостовању са колегама из позоришта Шаушпилхаус (Грац) на једној радионици у Београду била очарана мотивацијом тамошњих студената да науче немачки језик:

„После позитивног искуства Београду, у Бечу сам ступила у контакт са професорком Горданом Илић-Марковић и посетивши катедру за славистику схватила сам да су сви њени студенти балканског порекла, што је у ствари њихова једина јака веза са земљама из којих потичу. Из те спознаје родила се идеја за једну врсту перформанс размене у оквиру ’Српског новембра’. Имали смо много веће амбиције у вези са концептом и величином пројекта, али нисмо добили неопходне субвенције и ограничили смо се на недељу дана интензивног рада. Студенти су свакодневно долазили у позориште на пробе, бавили су се импровизацијама, давали су сопствене предлоге и одлучили смо да направимо малу презентацију нашег заједничког рада. Наш циљ није био перформанс, већ размена идеја, односно повезивање личних искустава у један сценски дијалог.” 

Пројекат не би био могућ без подршке Аустријског културног форума у Београду, који је преузео трошкове путовања студената и Фолкстеатра који је обезбедио смештај.

У оквиру „Српског новембра” одржана је трибина „Покрет за избеглице и десничарски популизам” која се бавила актуелном избегличком кризом, солидарношћу грађанских иницијатива са хуманитарним организацијама у земљама региона и проблемом све снажнијих расистичких организација широм Европе.

У просторијама Волкса и Фолкстеатра одржана је и научна конференција под називом „Позориште у време Југословенских ратова”, у организацији професора Штефана Хулфелда, театролога Јане Долечки и Сенада Халибашића, а у кооперацији са Фолкстеатром. На њој су говорили Ана Девић, Милена Драгићевић Шешић, Нихад Крешљаковић, Бранислав Јаковљевић, Дарко Лукић, Иван Меденица, Ерика Мунк, Мартина Петрановић, Ирена Шентевска и Дубравка Вргоч.