Шта се деси када у САД новинари не клекну

Конференције за штампу Стејт департмента понекад су место непријатних суочавања портпарола америчке администрације са „глупим” и „смешним” питањима новинара, а дешава се и да им одрже лекције о понашању. Ово су само неке од оцена које су изнели портпароли америчке владе када им се поставе питања на која не желе да одговоре или када буду суочени са чињеницама.

Трн у оку им је руска телевизија Раша тудеј (РТ), коју су портпароли америчке администрације већ означили као „расадник кремаљске пропаганде”. Губљење живаца на питања која постављају њихови новинари, једини је одговор на метод који је донедавно био резервисан само за америчке медије попут Си-Ен-Ена.

Јучерашње инсистирање новинарке РТ Гајен Чикајан да на конференцији за новинаре добије коментар Стејт департмента завршило се личним примедбама портпарола Џона Кирбија на њен рачун и на рачун медија за који извештава. Наиме, новинарка је покушала да добије став САД поводом ултиматума владе у Багдаду упућеног Анкари за хитно повлачење турских тенкова и војске с њене територије. Кирби је прво рекао да није упознат са ирачким примедбама.

Новинарка је затим питала зар није легитимно што је Ирак забринут због ситуације у којој „САД позивају снаге у Ирак и предводе коалицију, али када нешто крене лоше кажу да то није до њих, попут овога што се сада догађа са турским војницима”. Кирби је на то одговорио: „Ма дај, још једно смешно питање.” Он је затим изнео личне коментаре о новинарки и РТ, рекавши да би Чикајановој требало да буде „непријатно” што поставља таква питања будући да „РТ веома ретко поставља тешка питања сопственој влади”.

Портпаролка Стејт департмента Мари Харф често није могла да одговори на питања искусног новинара АП Метјуа Лија. Летос је, после његовог стрпљивог и непоколебљивог настојања да добије одговор, изразила љутњу због „тона” којим је поставио питање о слању НАТО снага за брзо реаговање у источну Европу. „Ви у томе не видите ништа провокативно”, упитао је он. „Не, ми не видимо”, одговорила је Харфова и додала да је распоређивање 4.000 војника уследило као „одбрамбена мера” и одговор на све обимније руске акције у Украјини.

На Лијеву примедбу да Украјина није чланица НАТО-а и да Русија није предузела никакву „ескалацију” против чланице НАТО-а, Харфова је одговорила да је Украјина „веома близу НАТО-а”.

„НАТО је у Европи слободан, целовит и у миру, а очигледно је да сада руске акције угрожавају то право”, одговорила је портпаролка и додала да није сигурна „шта новинар не може да схвати у томе”. „Тон вашег питања сугерише да сте „покупили руску пропаганду”, јер „изједначава различите ствари”.

„Ја не купујем ни једну пропаганду. Мислим да је у томе поента”, узвратио је Ли.

У априлу ове године један новинар је питао Харфову како САД могу да обуздају ирански утицај на Блиском истоку без директног ангажовања Ирана. „Слажем се са вама да је то изазов”, одговорила је Харфова. Новинар је на то одговорио да он није споменуо да је то изазов. Уследило је питање портпаролке: „Не мислите да је то изазов?” Новинар јој је одговорио: „Ја нисам овде да бих одговарао на ваша питања, ја сам овде да покушам да добијем одговоре на своја питања.”

Непринципијелни ставове америчке администрације, које је Харфова покушавала да одбрани, добили су епилог на непријатан начин и на политичком нивоу. Иритиран сталним критикама Харфове да је турска власт на демонстрацијама пре две године користила прекомерну силу према демонстрантима, у мају ове године, после једног од сукоба полиције и демонстраната у САД, градоначелник Анкаре Мелих Гокчек је дочекао прилику да узврати. Градоначелник је критиковао Харфову због ћутања о убиству црнца који је смртно повређен у полицијском притвору у Балтимору, после чега су уследили немири. На свом „твитер налогу” је написао коментар: „Где си сада, глупа плавушо!”

Портпаролка Стејт департмента Џен Саки у јуну прошле године је гласине о свом смењивању прокоментарисала на „Твитеру”: „Упркос руској пропагандној машинерији, још увек сам овде, јака као демократска Украјина.” Други портпарол Џон Кирби је ретвитовао ову њену реченицу, да би Маргарета Симонјан, главна уредница РТ, узвратила да је „илузија да РТ сплеткари свуда око вас” и написала: „Ми нисмо писали о вашем отказу. Ако сте заиста отпуштени, ми о томе не бисмо могли да пишемо – јер бисмо плакали.”

Дмитриј Кисељев, кога је Владимир Путин поставио на чело државне агенције, у једном телевизијском наступу лансирао је термин „сакинг“. Он је објаснио да се ова нова кованица користи „када неко даје неупитну изјаву о нечему што не разуме, када меша чињенице и после се не извини”. После тога је Стејт департмент целу „кампању” оценио као „још један у низу очајничких напада како би се Русија супротставила напорима америчких званичника да говоре истину о руској противправној анексији Крима и умешаности у рат у Украјини”.