Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија и њене границе

Зашто званични органи Републике Србије нису реаговали поводом преговора тзв. Републике Косово о границама са суседима (Албанија, Македонија, Црна Гора)
Србија и њене границе
И. Гатало

У Уставу Републике Србије пише да је „Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије”, да је „територија Републике Србије јединствена и недељива” а „граница... неповредива”.

Зато се намеће питање: Како је могуће да званични органи Републике Србије нису реаговали поводом тзв. Споразума о разграничењу између Црне Горе и Косова 26. августа 2016. године? Да подсетим: Црна Гора и Косово потписали су у Бечу споразум о разграничењу. Документ којим се формално повлачи линија разграничења потписали су министри иностраних послова Црне Горе и Косова Игор Лукшић и Хашим Тачи, као и министри унутрашњих послова Рашко Коњевић и Скендер Хисени. Потписивању споразума у Министарству иностраних послова Аустрије у Бечу присуствовали су председници Црне Горе Филип Вујановић, председник Владе Косова Иса Мустафа и аустријски министар иностраних послова Себастијан Курц. Граница између Црне Горе и Косова је иста која је утврђена Уставом некадашње СФРЈ из 1974. и дуга је 80 километара.

У Пећи, општини која се граничи с Црном Гором, демаркација је довела до протеста грађана, који сматрају да је тим споразумом Косову одузето неколико десетина хектара земљишта. То изгледа, у најмању руку, чудно, ако се зна да је пре потписивања поменутог споразума Скупштина Косова усвојила резолуцију којом захтева да се граница с Црном Гором демаркира на основу Устава из 1974. Мештани више села изнад Руговске клисуре, у близини врха Чакор, тврде да ће демаркацијом границе њихова имања припасти Црној Гори, односно да ће Црна Гора упасти 40 квадратних километара на косовску територију.

Разговори о демаркацији границе између Косова и Црне Горе трају од 2011. године, јер су претходно косовске власти завршиле демаркацију с Македонијом и Албанијом. Што је, такође, у супротности с Уставном Републике Србије.

У Приштини је, иначе, крајем прошлог месеца повређено много демонстраната током протеста опозиције која се противи формирању Заједнице српских општина и разграничењу с Црном Гором. У Србији, бар колико се може видети из медија, званичници остају при јасном ставу да је „услов свих услова” за вођење даљих преговора с Приштином формирање Заједнице српских општина, а о преговорима тзв. Републике Косово о границама са суседима (Албанија, Македонија, Црна Гора) нема очекиваних, оштрих реакција.

Новинар, дипл. правник

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.