Старост акумулације Врутци главни кривац за проблеме

Ужице – Главни кривац за проблеме водоакумулације Врутци на Ђетињи, који су кумовали познатим невољама у водоснабдевању Ужица, јесте – старост те акумулације. То језеро за водоснабдевање користи се 30 година, а исто толико траје и неодговарајући однос према његовој заштити. А деценијски немар у његовом одржавању посебно се огледао у необављању антиерозивних радова, тако да ерозија са слива данас носи највећи проценат загађења.

Тако у најкраћем гласи закључак тима стручњака са Института „Јарослав Черни“ и београдских факултета установљен након детаљног истраживања водоакумулације Врутци. Низ појединости, потребних у сагледавању процеса у тој акумулацији и одређивању пројектних задатака за њену санацију, стручни тим је недавно представио јавности на скупу у градској кући у Ужицу.

Руководилац тима проф. др Првослав Марјановић, из Института „Јарослав Черни“, изјавио је новинарима да су годину и по дана трајали поменути истражни радови, те да се извештај предаје Дирекцији за воде Србије која је финансирала израду елабората. На основу доступних сазнања дефинисане су мере заштите акумулације и враћање Ужица на водоснабдевање са Врутака. Урађен је и план управљања акумулацијом, са процедурама на ком нивоу треба држати ниво воде да би се смањиле шансе за негативне ефекте који не могу лако да се отклоне, али који уз добро управљање акумулацијом могу да омогуће њен убрзан повратак у градски водосистем.

Објашњавајући закључак да је „старост” главни кривац за проблеме Врутака, Марјановић каже да је некоме кад остари потребна нега, лекови, пажња, поштовање. – Нажалост, акумулација Врутци је остарила пре пунолетства, а још увек нема употребну дозволу. У младости је имала буран живот, без довољно бриге о њој, а као последица тога дошли смо у ситуацију од 2013. године и сада то треба да санирамо. А није то само проблем Врутака, реч је о природној појави за све акумулације, неке убрзано, неке спорије. Можемо да успоримо процес и омогућимо да та старост буде лепа, пријатна, да акумулација и даље испуњава своју функцију – истиче овај стручњак.

Марјановић подсећа да су пројектом акумулације предвиђени антиерозивни радови на десетинама места. Кад је она изграђена део тих радова је урађен, а део никад није завршен. Зато ерозија са слива данас представља 70 одсто потенцијалног оптерећења и загађења акумулације. Отуда последице ерозије у виду онога што се на дну скупљало, па полако са дна у одређеним условима излази. Загађење је и са обрадивих површина, пре свега од стајњака који се неконтролисано користи. – Проблеми могу да се санирају, спровођењем мера заштите код ерозије пре свега. Затим реконструкцијом постојећег водозахвата на брани и омогућавањем његовог враћања у пројектовану функцију: да може да се бира одакле воду узимати, јер у целом периоду истраживања ми смо само један кратак период имали могућност да са одређених слојева акумулације захватамо воду, која је могла да иде на градско постројење да је оно реконструисано. Дакле, имамо све предуслове да оног тренутка кад се то постројење реконструише акумулација Врутци поново уђе у коришћење, без обзира што се потенцијално ту и тамо појаве цијанобактерије.

Говорећи о алгама и цијанобактеријама у језеру, овај стручњак каже да концентрација алги током девет месеци у години овде није била забрињавајућа. – Оне се у акумулацији налазе у уском слоју, дебљине један метар, на неких пет-шест метара дубине, а испод их уопште нема. Ако бисмо узимали воду одоздо, она може да се користи без негативних последица. Иначе, сигнали да постоје предуслови за развој цијанобактерија на бази наших анализа постојали су још од 2011. године. Нажалост, мониторинг програм који у пракси спроводе надлежни органи, пре свих Агенција за животну средину, тако је подешен да се ради четири пута годишње и да се то чини на две-три дубине. Па они, де факто, могу да промаше алге које су на дубини од шест метара ако узму узорак са четири или узорак са осам метара. И не виде их, а оне су ту присутне још од 2011. и раније – описује руководилац стручног тима, додајући да надлежни на свим нивоима: и град (који није власник акумулације), ЈКП „Водовод“ и држава морају да промене однос према ресурсима као што је водоакумулација Врутци. Па да буде спроведено оно што им је струка говорила деценијама и што је пројектовано. Без тога, упозорава Марјановић, џабе прича.