Генсек

Трка за место генералног секретара УН јуче је и званично почела. Уједињене нације позвале су земље чланице да пријаве своје кандидате за наследника Бан Ки Муна.

Борба за Банову фотељу почела је, међутим, одавно, много пре овог позива. Шушкања о томе ко је све заинтересован за фотељу Јужнокорејаца појавила су се још пре две године. У тим кулоарским причама као претендент увек се спомињао и Вук Јеремић, мада он то никада није желео да потврди, али ни да демантује, чак ни у незваничним разговорима. У сваком случају, јасно је било да он има аспирације за то место што је у овдашњој јавности и међу политичком елитом различито тумачено. Неки су сматрали да не треба удовољити тој његовој амбицији док су други оцењивали да то може бити подједнако важно и за Јеремића и за Србију. Влада Србије се о Јеремићу није изјашњавала. И то ћутање могло би можда да се тумачи као сигнал да су његове шансе да постане кандидат Србије за првог дипломату света, прилично танке.

Какве би шансе Јеремић имао у овој трци? Можда никакве јер је за очекивати да би неке велике силе попут САД или Велике Британије биле против њега. Јеремић одавно не важи за њиховог миљеника. Тако смо из Викиликсових депеша сазнали да је бивши амбасадор Велике Британије у Београду Стивен Вордсворт молио америчког колегу Камерона Мантера да бар привремено обустави притиске на друге земље да признају Косово (у то су време Американци јавно порицали да било кога притискају да призна Косово) како би се Јеремићу одузео аргумент да путује по свету и агитује против признања Косова. Један европски дипломата је за амерички часопис „Форин аферс” рекао како би долазак Јеремића на чело УН био могућ само „преко мртве тројке коју чине Британија, Француска и САД”.

А да ли би Србија могла да има користи од његове кандидатуре и ако би „пропао” на изборима за генералног секретара? Вероватно би. Недавно је Весна Пусић, која је и званично постала кандидат Хрватске за генералног секретара, рекла како вероватно неће бити изабрана, али да сама чињеница да ће учествовати у тој процедури значи много за њену земљу те је чини пуно видљивијом у свету.

Неки тврде да је све што је радио у Њујорку било у функцији његове личне промоције, док је за друге довољно учинио тиме што се у Уједињеним нацијама чуо „Марш на Дрину”. Одлука о томе да ли ће Јеремић бити човек кога Србија кандидује у рукама је Александра Вучића. Њихов однос, међутим, у протеклим годинама није био увек праћен узајамном благонаклоношћу. Напротив. Али, можда би баш та чињеница могла да пресуди у Јеремићеву корист.