Gensek

Trka za mesto generalnog sekretara UN juče je i zvanično počela. Ujedinjene nacije pozvale su zemlje članice da prijave svoje kandidate za naslednika Ban Ki Muna.

Borba za Banovu fotelju počela je, međutim, odavno, mnogo pre ovog poziva. Šuškanja o tome ko je sve zainteresovan za fotelju Južnokorejaca pojavila su se još pre dve godine. U tim kuloarskim pričama kao pretendent uvek se spominjao i Vuk Jeremić, mada on to nikada nije želeo da potvrdi, ali ni da demantuje, čak ni u nezvaničnim razgovorima. U svakom slučaju, jasno je bilo da on ima aspiracije za to mesto što je u ovdašnjoj javnosti i među političkom elitom različito tumačeno. Neki su smatrali da ne treba udovoljiti toj njegovoj ambiciji dok su drugi ocenjivali da to može biti podjednako važno i za Jeremića i za Srbiju. Vlada Srbije se o Jeremiću nije izjašnjavala. I to ćutanje moglo bi možda da se tumači kao signal da su njegove šanse da postane kandidat Srbije za prvog diplomatu sveta, prilično tanke.

Kakve bi šanse Jeremić imao u ovoj trci? Možda nikakve jer je za očekivati da bi neke velike sile poput SAD ili Velike Britanije bile protiv njega. Jeremić odavno ne važi za njihovog miljenika. Tako smo iz Vikiliksovih depeša saznali da je bivši ambasador Velike Britanije u Beogradu Stiven Vordsvort molio američkog kolegu Kamerona Mantera da bar privremeno obustavi pritiske na druge zemlje da priznaju Kosovo (u to su vreme Amerikanci javno poricali da bilo koga pritiskaju da prizna Kosovo) kako bi se Jeremiću oduzeo argument da putuje po svetu i agituje protiv priznanja Kosova. Jedan evropski diplomata je za američki časopis „Forin afers” rekao kako bi dolazak Jeremića na čelo UN bio moguć samo „preko mrtve trojke koju čine Britanija, Francuska i SAD”.

A da li bi Srbija mogla da ima koristi od njegove kandidature i ako bi „propao” na izborima za generalnog sekretara? Verovatno bi. Nedavno je Vesna Pusić, koja je i zvanično postala kandidat Hrvatske za generalnog sekretara, rekla kako verovatno neće biti izabrana, ali da sama činjenica da će učestvovati u toj proceduri znači mnogo za njenu zemlju te je čini puno vidljivijom u svetu.

Neki tvrde da je sve što je radio u Njujorku bilo u funkciji njegove lične promocije, dok je za druge dovoljno učinio time što se u Ujedinjenim nacijama čuo „Marš na Drinu”. Odluka o tome da li će Jeremić biti čovek koga Srbija kandiduje u rukama je Aleksandra Vučića. Njihov odnos, međutim, u proteklim godinama nije bio uvek praćen uzajamnom blagonaklonošću. Naprotiv. Ali, možda bi baš ta činjenica mogla da presudi u Jeremićevu korist.