Кингстаун

Краљевачком чаршијом кружи виц. Кажу спустио се пијачним даном неки брђанин па сео у кафану, у центру града. Ту га затиче телефонски позив, зове комшија, такође пристигао у град и пита: – Где си? – У кафани. – У којој? – Овде у центру. Не знам како се сада зове. – Изађи па прочитај. – Добро, ево пише. Зове се климатизовано...

Немају само људи са села, повремени посетиоци Краљева невоље са новим, савременим називима краљевачких кафана, ресторана, продавница... Тешко се сналазе и поштари, таксисти, достављачи хране... Јер, кад се крене од врха ужег градског центра, тамо где је био ресторан Лондон, Југославија, биоскоп Сутјеска, продавница Стотекс, Клуз, Спорт, Вартекс, Заштита рада, Багат, Муња, Радиотон... сада су ту, поред радњи познатих светских ланаца, и наше „бутиге”, али под називом на енглеском и, дабоме, исписани латиницом. Па читамо: Авор бутик, Кингс, Филинг, Флеш бек, Медекс, Трамонто, Мартинс, Земакс, Елипса, Белви, Делфи, Селект, Егзит, Тритон, Фешн рум... као и кафићи Пасаж, Долче вита...

Јесте Краљево, бар по тим називима, одавно тежило Европи, па су кафане и ресторани деценијама носили имена светских метропола: Париз, Лондон, Атина, Женева... Била је ту и поменута „Југославија”, али је пропала, нестао је и „Лондон” нема више ни „Атине”... а понајбоље се држи „Париз”. Добро, дошла су нова времена, нове генерације, али нисмо баш убеђени да су им страни и неразумљиви називи на српском, исписани ћирилицом. Него ће пре бити да власници продавница, кафана и кафића сматрају да је назив углавном на енглеском или кованица налик томе звучнија и привлачнија, то јест да није бренд ако носи локално име. Да се у томе варају потврђује и ресторан пун гостију „Лепи Боро”, а фирма исписана ћирилицом. Међутим, власник Борислав Шакотић каже да је и он назив хтео да мења. Таман кад смо помислили да је намеравао да га усклади са чињеницом да године и лепота не иду заједно, кад он још памти случај од пре годину дана када је локална власт само њему срушила привремену летњу башту.

„Знате, раније у комунизму кад нешто хоћеш од осионе власти да заштитиш то назовеш, рецимо, Титовим именом. Ја сам помишљао да сада ресторан назовем именом Ангеле Меркел, па нека руше ако смеју”, објашњава, уз шалу, Шакотић.

Распитали смо се и у Агенцији за привредне регистре где кажу да постоје правила и ограничења у погледу давања назива радњама и фирмама. Не прихватају се погрдни називи, они који већ постоје. За неке према топонимима или из области вере и цркве неопходна је сагласност надлежних...

Остало може како се коме прохте, па неће бити необично ако уместо табле на којој пише Краљево осване Кингстаун. Не би нам то ваљда оспоравао Свети Винсент и Гренадини, пошто се тако већ зове главни град ове острвске државе.