Артичокино срце са шест звездица

Млада лавица данске књижевности Лине-Марија Лонг (1982), ауторка књиге „Артичокино срце”, која је објављена и код нас у издању куће „Албатрос плус” у преводу Предрага Црнковића, била је у Београду на сајму књига да представи свој роман и остала изненађена гужвом на тој манифестацији. Касније, кад су јој се слегли утисци, каже:

– Све је било огромно, хаотично чак, а невероватна гужва је чинила да се осећам као да сам на неком фестивалу. За мене је била велика ствар видети толико младих људи на сајму књига и притом видети и моју књигу објављену на српском!

Лине-Марија Лонг дебитовала је у свету књижевности 2009. године са збирком прича „Краљ пацова“. Са романом „Артичокино срце”, духовитој причи о петнаестогодишњој Лизи која из Копенхагена одлази у Париз код оца и ту пролази кроз неочекивана искуства, скренула је пажњу на себе и добила велике похвале. Данска критика је овај дебитантски роман оценила са шест звездица.

Шта је, по вашем мишљењу, било одлучујуће за успех романа „Артичокино срце”?

Мислим да је то искреност коју сам покушала да унесем у исповест главне јунакиње Лизе и коју сам настојала да одржим до краја романа. Био је то тежак поступак, али и веома значајан за ову књигу. Моја јунакиња се много мења. У почетку све гледа кроз ружичасте наочаре, врло је позитивна, размишља о бескућницима у Паризу наивно, дакле нереално, прецењује музику свог оца и покушава да у његовој везаности за музику нађе оправдање за то што је напустио њу и њену мајку. Али, касније, она постаје цинична и све јој одједном изгледа друкчије!

Пишете о веома деликатној теми: о вези између јако младе девојке и старијег мушкарца. Делује као потврда стереотипа да је то судбина девојака које су напустили очеви?

Ја не верујем да је то судбина сваке младе девојке којој недостаје отац на овај или онај начин, али за моју књигу јесте било важно, јер она истражује етику. Мушкарац с којим се Лиза упушта у везу и коме даје надимак Монструм, зна да она чезне за оцем, а и она је свесна те своје чежње. Њихов однос је мешавина сексуалне везе и Лизине потребе да има оца који ће о њој да брине. Важно је истаћи и то да ни њена мајка није класична мајчинска фигура, већ врло себична. Лиза је морала да је теши кад их је отац напустио уместо да буде обрнуто. За мене је било занимљиво да истражим како ће све да изгледа када њу ставим у ситуацију да постане агресивна. Она је била та која је њега завела, он је у почетку одбијао и ушао је у ту везу преко своје воље. Мада има само 15 година, Лиза је бистра и манипулативна и она заиста манипулише њиме. Истовремено је и врло детињаста девојка, још дете такорећи, која сања о томе да се о њој неко брине.

У вашој књизи има много еротских сцена. Јесте ли се плашили да на одете у вулгарност? Да ли вам је хумор помогао да је избегнете?

Да, има их много, али су веома значајне за моју књигу. Оне имају функцију да увере читаоца да за Лизу то није тако еротично, а мени је писање таквих сцена била шанса да то покажем. На пример, начин на који она истражује Монструмово тело је веома радознао и дечји, самим тим и несексуалан. Тензије у сценама настају зато што ми као читаоци знамо да је то искуство много друкчије за Монструма него за њу.

Хумор у писању поменутих сцена видим као маску за нешто заиста страшно. Употребљавала сам га да бих намамила читаоце да читају, покушала сам да их насмејем док сам им показивала нешто нездраво и одвратно, а што произлази из њене отуђености.

Радња романа дешава се у Паризу, али уместо града светлости видимо Париз са бубашвабама у становима, мушкарцима који се плаше веза, отуђењем...

Начин на који нормално видимо Париз у почетку је карактеристичан и за Лизу. Она своје путовање види као велику авантуру, пуну светлости. Али не! Њена очекивања бивају разбијена, заједно са очекивањима читалаца. Волим тај ток приче у књизи.

За нас је веома занимљив податак да ви, већ после првог романа, можете да живите од писања. Колико је данско тржиште књига?

Ми имамо систем који подржава уметност и много ценимо литературу, позориште, сликарство... Могу да живим од писања, али не баш раскошно, док многи други и не могу. Ја у томе успевам зато што моји прохтеви за сада нису велики. Изнајмила сам не много скуп стан, немам децу коју треба да издржавам и доста економишем. Не трошим новац олако, добро размислим на шта ћу да га потрошим. Такође држим часове, предајем, пишем приче за разне антологије и радим сличне ствари које ми помажу да се издржавам само од писања.