Опозиција прети моткама

Крагујевац – Кад је минула година, прва цела коју су напредњаци провели на власти, била испуњена сукобима у којима су коришћена и неконвенционална политичка средства, сасвим је извесно да ће лето господње 2016. бити још узбудљивије.

Иду избори у априлу, а кампања је већ почела, односно само се наставља, будући да су варнице севале током целе 2015. која је окончана на „спектакуларан” начин – чупањем микрофона у скупштинској сали. То је учинио Милан Вуковић из опозиционе Заједно за Шумадију, незадовољан што шеф његове одборничке групе није добио право на реплику. Салу су, после тог инцидента, напустили и одборници, такође опозиционе, Демократске странке.

Одмах после те скупштинске седнице, последње у протеклој години, Заједно за Шумадију се огласила фајтерски интонираним саопштењем, упозоравајући да би 2016. могла бити и револуционарна година: „Кад микрофони демократије сасвим престану да раде, прорадиће мотке”, стоји у том саопштењу с убитачним насловом „Распад крагујевачке локалне самоуправе и садистичко уживање Радомира Николића”.

Повод да се градоначелнику Крагујевца припише „садистичко уживање” јесте одлука Скупштине града да из јавног сектора буде отпуштено 246 радника, 134 више него што је прописала Влада Србије. Опозиција није марила за објашњење по коме без посла остају махом они радници који су се добровољно пријавили за отпремнине. Брижну опозицију је, изгледа, више разгневило то што је Радомир Николић рекао да је вишак у јавном сектору града углавном последица партијског запошљавања током непрекидне десетогодишње владавине Верољуба Стевановића, лидера Заједно за Шумадију.

После констатација да је парламентаризам у Крагујевцу доживео „слом”, да је дневни ред скупштинских седница „стерилан”, без тема које се тичу стварних проблема града, као и да је на делу „кажњавање и дисциплиновање одборника опозиције”, Стевановићевом ЗШ није остало ништа друго до да изведе чврст закључак: „У таквим неуставним околностима, грађани града Крагујевца имају право на побуну”.

Помињање мотки које би могле бити употребљене против „карантинске већине” Српске напредне странке недвосмислено поткрепљује тезу да ће ова, изборна, година бити заиста узбудљива. С тим да, за разлику од опозиције, крагујевачка власт „узбуђење” види у инвестицијама које је планирала за 2016: у путну инфраструктуру биће уложено 7,5 милиона евра, у нови возни парк „Чистоће” 2,5, а пред крај године биће повучен и други део кредита Европске банке која ће, у износу од пет милиона евра, финансирати изградњу нове аутобуске станице.

Уз буџетска средства предвиђена за друге велике послове, Крагујевац би у 2016. могао да изгледа нешто боље, не много, имајући у виду у каквој се ситуацији налази. Пред крај прошле године смо објавили информацију да је четврти по величини град у земљи тек на 38. месту у Србији по висини просечне плате, која је за око 5.000 динара мања од републичког просека (44.000).

Колико је град с 22.000 незапослених (готово трећина радно способног становништва), и с дуговима од преко 100 милиона евра (више од два буџета), заиста у озбиљним проблемима, види се и по Николићевој изјави да ће „инвеститори добијати парцеле потпуно бесплатно, само да се људи запошљавају”.

Изборна трка се тек захуктава, па је још рано прогнозирати шта би у дану за гласање могло да пресуди – мотке или инвестиције. Или нешто треће?

Нико, заправо, не зна какав ће резултат остварити и коме ће се „царству” приволети мање странке које су Стевановићу „забиле нож у леђа”, када су октобра 2014, руководећи се чистим прагматизмом, гласале за Радомира Николића и стале уз раме СНС-а који је с њима формирао нову-стару скупштинску већину. А до избора би могло да се огласи и Специјално тужилаштво за организовани криминал које још разматра кривичну пријаву коју је против бившег градоначелника, августа прошле године, поднео градски јавни правобранилац, теретећи га да је у малверзацијама с грађевинским земљиштем Крагујевцу нанео вишемилионску штету.