Сањар који успева

Млади редитељ Стефан Саблић не престаје да изненађује позоришну публику оригиналним идејама. После представа „Плава Јеврејка” Исака Самоковлије, „Посета старе даме” Ф. Диренмата, „Сумњиво лице” Бранислава Нушића, ,,Ковачи” М. Николића, „У посети код Господина Грина” Џ. Барона, „Проклети Ковалски” Небојше Ромчевића… срели смо га на новом задатку. У позоришту „Бошко Буха” приводи крају пробе представе „Барон на дрвету” Итала Калвина.

Премијера ће бити изведена у уторак, 4. марта у 20 сати на сцени позоришта „Бошко Буха”. Репризе су 11. марта у 11 сати и 22. марта у 17 сати. Сценограф јеДарко Недељковић, костимограф Зора Мојсиловић, композитор Ненад Вјештица, кореографМарија Миленковић. Играју: Марко Јањић (Козимо), Катарина Марковић (Виола), Немања Оливерић (Калвино), Драгољуб Денда (Отац Арминио), Александра Симић (мајка Корадина), Александар Горанић (опат Фошлафлер) и други…

Стефан Саблић је рођен у Београду. Дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду, катедра за позоришну и радио режију, у класи проф. Егона Савина, а студирао је постдипломске студије на универзитету у Тел Авиву. Радио је у Лабораторији за редитеље у Линколн центру у Њујорку. Поред режије, Саблићева велика љубав је музика.

Итало Калвино, један од највећих италијанских прозних писаца 20. века, није до сада извођен у Београду. Стефан Саблић се заинтересовао за Калвинове романе пре много година.

– Калвино је, пре свега, романописац. Када сам прочитао његов роман „Барон на дрвету” пожелео сам да га драматизујем и радим у позоришту. Урадио сам своју драматизацију и понудио текст позоришту. Како сам обавештен да драматизација већ постоји и да је урађена још 1968. године, користио сам комбинацију обе. Роман спада у врхунску литературу, у италијанску класику, тако да нису могли сви аспекти да се унесу у ову причу. Као редитељ одлучио сам се за две ствари: једна је прича о дечаку који се побунио због бесмислених малтретирања, терора и дисциплине коју му намећу родитељи. У побуни против тога он се пење на дрво; једно младо биће одлепљује се од земље и на дрвету остаје до краја живота. Кроз његов живот пролазе многи ликови, мајка, отац, опат, крадљивци воћа… И, иако остаје на дрвету, он помаже људима и живи пун стваралачки живот. Други елемент који пратим јесте љубавна прича. Калвинов јунак успева да оствари велику љубав којој остаје веран читавог живота, али, на крају, изабравши свој пут, изабравши да буде свој човек, та се љубав завршава и он остаје сам. Остаје доследан свом путу и свом сну, свом концепту живота. Козимо је сањар који успева – каже Стефан Саблић.

Ово је представа о одрастању, додаје редитељ, о тренутку када се млади човек одлучује за свој пут – са једне стране, пут маште, слободе, стваралаштва, лепоте, а са друге пут стицања, материјалног… Прича је универзална, Калвинов текст, поред тога што је литерарно јако леп, има филозофску дубину, дечију чистоту. Јер, и сама прича је у роману испричана из угла осмогодишњег дечака.

Представа „Барон на дрвету” има много музике што се уклапа у репертоарску концепцију позоришта „Бошко Буха” да ова сезона протекне у знаку музичке драме.

У биографији Стефана Саблића до сада је уписано 12 жанровски различитих представа. Није имао дилему, каже, који ће животни пут изабрати. Већ у средњој школи одлучио је да ће бити редитељ и истрајао на путу да упише и заврши режију.

Стефану Саблићу није битно да ли ће радити класику или модеран текст. Воли да режира музичке представе, музичке драме и мјузикле. Са својом мајком, глумицом Јелисаветом Секом Саблић остварио је два-три заједничка пројекта.

– Добро је у подели имати некога ко је сигуран. Моју мајку ценим као глумицу. Добар глумац је благослов за редитеља, јер се све на крају крајева завршава на глумцу, наглашава Саблић.