Узбудљива историја приватног и јавног

„Илустрована историја београдских кафана”, чији су аутори Борис Белингар и Бошко Мијатовић, управо је објављена у издању „Архипелага”, у едицији „Време” која свој живот започиње управо овом јединственом и ексклузивном књигом. На 250 страна великог формата, у тврдом повезу и колорној штампи, књига „Илустрована историја београдских кафана” доноси обиље непознатих чињеница, узбудљивих епизода, као и мноштво ексклузивних фотографија проистеклих из дугогодишњих истраживања двојице врсних хроничара Београда. Отуда је „Илустрована историја београдских кафана” – књига о Београду којег више нема и о Београду чије трагове недовољно познајемо и примећујемо.

„Илустрована историја београдских кафана”, истиче Гојко Божовић, главни уредник „Архипелага”, узбудљива је историја приватног и јавног, културног и друштвеног, економског и политичког живота у Београду и Србији, од почетка 19. века до почетка Другог светског рата, представљена кроз причу о кафанама и хотелима који су у то време постојали у Београду. Аутори тај временски распон обележавају синтагмом „од Турског хана до Аеро клуба”. „Илустрована историја београдских кафана” показује како су кафане у Београду у 19. веку, па све до почетка четрдесетих година 20. века биле „најважнији прозор у свет”, место јавног и приватног живота, место где се оснивају и где делују политичке странке, место где се одржавају избори и воде најжешће политичке борбе, али и место где се ствара културна историја и где се, поред славних писаца који су обележили живот неких кафана, појављују прва позоришта, први биоскопи или прва џез музика у Београду и Србији.

Готово сви председници српских влада у 19. веку, као и многи министри, па и неки владари били су власници неких од београдских кафана. Читав јавни живот одвијао се у кафанама које су биле јединствена позорница догађаја, активности, процеса, настанка информација. Своје кафане у том времену имају и политичке странке и познате јавне личности. Неке кафане остале су познате као место забаве и непоновљивих уживања. У другима су опет била неформална седишта обавештајних служби или завереничких организација. Неке од најузбудљивијих или најзаноснијих прича из модерне историје Београда читалац ће пронаћи у овој књизи о београдским кафанама и хотелима, од којих већине више нема док је један број и даље активан под истим именом, неке чак и на својим историјским адресама.

– Желели смо да на основу богатства прикупљених фотографија, архивске грађе, сећања старијих и ондашњих новинских текстова и реклама поправимо наше познавање кафанске историје: да доста познатог само потврдимо, да подоста новог сазнамо, па тако и допунимо корпус познатог, али и да исправимо доста тога нетачног што се нагомилало у београдској кафанологији. Посебно нам је било драгоцено откривање једног потпуно заборављеног света, добрим делом сасвим обичних, па и непознатих кафана, оних типично старобеоградских, из краја, на ћошку – кажу Борис Белингар и Бошко Мијатовић, у предговору овој књизи.

Белингар и Мијатовић су на основу опсежних дугогодишњих истраживања реконструисали историју најважнијих београдских кафана и хотела у 19. и у првој половини 20. века. Тако је историја кафана истовремено и биографија читавог низа упечатљивих и необичних личности, које су на најразличитије начине обележили историју и свакодневицу Београда у трајању од једног и по века.