Храна постаје оружје

Брент Дули (40), искусни брокер на Чикашкој берзи житарица, направио је прошле седмице судбоносну грешку.

Типујући да ће цена пшенице пасти на берзи, Дули је у среду за само седам сати рада, успео да изгуби 141,5 милиона долара тргујући пролећним наруџбинама жутог класа по, очекивано, нижим ценама. Авај, баш тог 27. фебруара бушел пшенице (мерни џак од 27 килограма) достигао је рекордну цену од 13,495 долара!

Након прогнозерског фијаска, Дули је сместа добио отказ. Његов послодавац МФ Глобал није умео да објасни Вол стриту како је брокер са 15 година радног искуства тако лоше проценио тренд цене стратешке житарице у време када су америчке резерве пшенице на најнижем нивоу од 1948. године.

Муњевита истрага на Чикашкој берзи прогласила је Дулијево злосрећно клађење „случајем изолованог ексцеса”.

На америчкој јавној сцени случај Дули затворио је „Вол стрит џорнал” упозорењем да се светско тржиште житарица суочава са драматичним изазовима.

„Свет потреса велика несташица пшенице. Глобалне резерве житарице летос ће бити најниже у последњих 30 година. Разорна суша у Аустралији и лоше временске прилике у другим водећим светским произвођачима пшенице доприносе осетном мањку понуде житарице на тржишту. Пет водећих глобалних узгајивача (Русија, Казахстан, Украјина, Индија, Кина) који свету испоручују трећину пшенице повукли су део житарице из понуде страном тржишту како би обезбедили храну за своје становништво.”

Дозирана понуда житарица на светском тржишту брутално се одразила на њихову цену на берзама.

Бушел пшенице је од јануара 2007. године до фебруара 2008. године поскупео чак 83 одсто. Скок цене нафте и злата у истом периоду је наивна кривуља према постојаном расту цене основних пољопривредних производа: пшенице, кукуруза, соје, кафе, памука…

Ћудљива клима (мећаве на североистоку Кине, монсунске кише у Магребу, поплаве у Латинској Америци…) ипак је успутни разлог садашње оскудице житарица на светском тржишту.

 Апетити Запада за биодизелом и нови кулинарски прохтеви све богатијег Истока кроје нове мапе ораница широм света, подстичући дивљање цена житарица, пољопривредних производа и хране са погубним последицама по сиромашне широм света.

Нововековна намера Запада да смањи енергетску зависност од непредвидивих одлука нове генерације лидера сировинама богатих држава Средњег истока, Јужне Америке, Африке као и Русије подстакли су својеврсну аграрну револуцију 21. века. „Надметање 800 милиона возача аутомобила западног света и две милијарде неухрањених јужњака за кукуруз почиње да личи на трагедију. Кукуруз је вековима основна намирница милиона људи широм Африке и Латинске Америке. Светска банка и ММФ су деценијама вршили притисак на аграрне земље Трећег света да одустану од производње житарица и окрену се профитабилнијим пољопривредним културама за које наводно постоји тржиште на Западу. Без много начина да се одупру утицајима водећих западних финансијских институција, сиромашне земље Трећег света престале су осамдесетих и деведесетих година прошлог века да гаје жито и истовремено постале зависне од жетве у САД и другим државама развијеног света. Данас када амерички фармери саде милионе хектара земље кукурузом да би зарађивали на етанолу, неухрањеност сиромашнијег дела планете више није велика тема”, упозорава јужноафрички дневник „Викли мејл и Гардијан”.

Грамзивост западњачких фармера за профитабилна жита временски се поклапа са растућим апетитима нове средње класе Кине, Индије и других земаља Далеког истока. Вековима научени на пиринчану дијету, на почетку 21. века новообогаћени Источњаци све више поручују месне оброке не питајући за цену.

Светска индустрија меса, крмива, пољопривредног ђубрива и семена доживљава нови препород због промене апетита „азијских тигрова”.

Сиромашни остатак света има све мање шансе да преживи чак и од милостиње. „УН агенције за храну зависе од добротворних прилога богатих земаља. Са досадашњим прилозима УН не може да прехрани ни десетину угроженог дела становништва планете, прецизније ни 78 милиона људи којима смо планирали ове године да омогућимо редовну исхрану. Оштар скок цене житарица на светском тржишту, све скупља нафта, сетва житарица намењених производњи етанола, агресивна тражња азијских потрошача за месом … приморавају ФАО да смањи порције најугроженијима. Свету прети ново доба глади са несагледивим последицама”, упозорила је прошле седмице Жозет Ширан, шеф УН агенције за програм хране WFP.

Глад не куца више само у Дарфуру, џунглама југоисточне Азије или фавелама Рио де Жанеира. Крвави сукоби гладних и полиције забележени су ових дана у Мексику, Јемену, Мауританији, Индији…

Да ли ће следећу глобалну кризу изазвати скупа нафта или скупа храна?