Београђанка прима пензију 70 година

Најдужи пензијски стаж у Србији има једна инвалидска пензионерка, која живи у Београду, а која је свој први чек примила давне 1946. године. Тачно пре 70 година, поштар јој је први пут позвонио на врата. То чини и данас.

Овај податак иде у прилог статистици Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, која потврђује да жене дуже користе пензију од мушкараца.

Просечан број година коришћења старосне пензије свих категорија пензионера износи 17 година. За жене и нешто дуже – 18 година.

Инвалидску пензију корисници свих категорија користе у просеку 19 година. И то, мушкарци 18, а жене 21 годину.

 Поређења ради, 2008. године просечан број година коришћења старосне пензије свих категорија корисника био је 15 година. За мушкарце – 15, а за жене – 16 година.

Истовремено корисници свих категорија инвалидску пензију користили су у просеку 18 година. То јест, мушкарци 17, а жене 20 година.

Фонду ПИО у просеку сваке године захтев за пензију поднесе између 80.000–100.000 бивших радника који остварују право на пензију по првом захтеву и то на основу привремених решења. С тим што у укупном броју урађених решења 85 одсто чине привремена, а свега 15 процената коначна решења.

Има случајева да пензионер цео пензијски век прима пензију по привременом решењу, која не мора уопште да буде нижа од пензије по основу коначног решења. Напротив. Дешава се да када добију трајно решење пензионери у ствари схвате да им је пензија мања, него што је била.

Привремено решење постоји све док се не утврде сви подаци о целокупном стажу корисника. Права по привременом и коначном решењу апсолутно су иста. Практично само један одсто нових пензионера добија трајно решење о висини пензије, а број привремених решења дуплиран је од када у обрачун пензије улази читав радни стаж, а у случају неплаћених доприноса, пензионери неретко морају да врате вишак новца који су примали.

У тренутку када се отклоне неки од разлога привремености, и утврде се за поједине године стажа, ПИО фонд доноси поново решење које опет може бити привремено ако нису познати сви подаци. Тако поједини пензионери пре коначног добију и десетак привремених решења.

У случају дуга Фонд позива странку да се јави како би се договорили на који начин ће вратити дуг. Најсигурнији начин је да се одбија од пензије, једна трећина или четвртина. Најдужи рок за враћање дуга је 60 рата, а ако договор изостане проблем решава суд.

У Фонду ПИО не воде евиденцију о томе колико осигураника, који су поднели захтев за пензију, не дочека свој први чек. Извесно је само, да уколико је неко поднео захтев за пензију, али га због изненадне смрти није примио, наследницима ће те пензије бити исплаћене.

Упитани да ли имају податак колико је бивших запослених на крају прошле године пристало да оде у превремену пензију и прима умањену пензију за 20 одсто, у ПИО кажу, да је право на превремену старосну пензију, од 1. јануара 2015. године када је законом уведен овај основ остваривања права на пензију до данас, остварило укупно 8.078 корисника.

Од тог броја 1.359 су жене и 6.719 мушкарци.

Максимално трајно умањење износа пензије од 20,4 одсто има укупно 1.955 корисника (298 жена и 1.657 мушкараца) и највећи је број корисника управо са највишим степеном умањења, потврђују у Фонду ПИО.