Два нова романа у едицији „100 словенских романа”

У едицији „100 словенских романа”, чији је српски издавач „Архипелаг”, појавила су се два нова романа: „Вучје ноћи” познатог словеначког писца Влада Жабота у преводу Ане Ристовић и „Лампа” Душана Кужела, једног од најзначајнијих словачких писаца друге половине XX века, у преводу Михала Харпања.

Познат и као новинар и писац за децу, романсијер и приповедач Владо Жабот (1958), један је од најпознатијих савремених словеначких прозних писаца. За роман „Вучје ноћи” добио је „Кресникову награду”, најважније књижевно признање у Словенији, док је за роман „Пасторала” добио „Прешернову награду”. Роман „Вучје ноћи” доживео је више издања у Словенији. Објављен је и у антологијској едицији „Словенска згодба” (2004). „Вучје ноћи” су преведене на руски (у два издања), немачки, пољски и македонски језик.

Смештен у мало међумурско место, роман „Вучје ноћи” на узбудљив и експресиван начин испитује слојеве вере, предрасуда, чуда, страхова, мистике и свакодневног у егзистенцијалној драми обичних људи.

– Роман баштини велико наслеђе европске књижевности. Служећи се елементима готике, мистерија, тематизовањем ђавола и вештица, као и експресионистичким, разломљеним, готово поетским визијама у прози, Жабот испитује заоставштину паганског у савременом свету. Као расцепе у нама знаној слици света и као расцепе у самом човеку, онда када се нађе у судару са граничним простором у коме се календари укрштају, а сама природа обликује постојање. Има нечег кафкијанског у роману „Вучје ноћи”. Жабот преиспитује (не)способност појединца да савлада замке које поставља заробљени и заустављени колектив – каже критичарка Тамара Крстић у поговору српском издању романа.

Душан Кужел (1940–1985), једна је од кључних фигура словачке књижевности друге половине XX века. Кужел се у словачкој књижевности појавио шездесетих година, у златној деценији не само новије словачке књижевности, већ и културе у целини. После три књиге приповедака, објављене у другој половини шездесетих, проза Душана Кужела наишла је на пријем код читалаца и критике као догађај модерне словачке прозе, али су пишчеве књиге пробудиле пажњу и социјалистичке цензуре. Отуда пишчева проза није објављивана у књигама током седамдесетих и осамдесетих, све до пада Берлинског зида. После тога, Кужелова дела су доживела више издања и нову рецепцију. Иако је писан још седамдесетих, роман „Лампа” је објављен први пут у целини тек 1989. године. Кужелов роман преведен је на више језика.

–„Лампа” је сложено стилизована алегорија о моралном и социјалном искуству ауторове генерације, садржи бројне елементе интертекстуалног карактера и у читалачкој рецепцији функционише не само као сведочанство о човеку и времену, већ и као слика разнородних књижевних утицаја с краја шездесетих и почетка седамдесетих година 20. века. У „Лампи” се огледају противречности времена попуштања идеолошких стега у шездесетим годинама, што је изражено метафорама „прашко пролеће” и „социјализам са људским лицем”, и годинама тзв. нормализације које су наступиле после „братске помоћи” у виду тенкова августа 1968. Очито жанровско обележје „Лампе” јесте црта пустоловног и чак детективског романа. Главни јунак Јан одлази од куће и породице најпре у шуму, да би после низа заплета, свој пут завршио разапет на кипу плеханог Христа поред пута – истиче Михал Харпањ, преводилац романа и писац поговора за српско издање ове књиге.

Едиција „100 словенских романа” је највећи међународни културни, књижевни и промотивни пројекат словенске литературе, па тако и највећи пројекат у који је тренутно укључена српска књижевност. Државе чланице пројекта су уз помоћ струковних и партнерских институција изабрале по десет романа објављених после пада Берлинског зида. Једини критеријум избора био је уметнички квалитет. Едиција „100 словенских романа” репрезентативни је, антологијски пројекат, који је изазвао доста пажње културне јавности и изван словенских земаља. Књиге из едиције „100 словенских романа” почеле су претходних месеци да излазе и на енглеском и португалском језику, а до краја године један избор из ове едиције биће објављен и на шпанском језику. „Архипелаг” је најактивнији национални издавач едиције „100 словенских романа”. Главни уредник овог међународног пројекта је Гојко Божовић.