Бактерије најчешће изазивају тровање храном

Тровање храном јавља се током читаве године, а веома је важно да се на време препозна стање и да се затражи помоћ лекара јер са тешким симптомима може да проузрокује и смрт.

У најчешћем броју случајева тровање храном се јавља када особа конзумира храну или пиће који су заражени бактеријама, бактеријским токсинима, паразитима или вирусима. Тровање храном може да се појави и приликом конзумирања хране која није заражена (попут отровних гљива) или хране која садржи тешке метале (попут живе или олова) или отровне хемикалије (инсектициди).

Најбоља превенција јесте спречавање преноса бактерија и могућности да доспеју у наш организам. То се чини хигијенским мерама: чистим рукама, алатима и прибором који се користе током припремање оброка, пажљивим припремањем хране и коришћењем намирница провереног квалитета.

Тровање наступа када се неисправне намирнице или течности уносe у организам. Контаминација може да се догоди у било којем делу процеса припреме хране. У највећем броју случајева реч је о преношењу бактерија, вируса или паразита на исправну храну (намирнице), а ређе је токсин већ присутан у храни приликом припреме.

Бактерије су најчешћи изазивачи тровања и на организам делују непосредно или посредно (путем токсина које излучују). Најпознатије бактерије кривци за тровање храном су: салмонела, ешерихија коли, шигела, стафилококе и клостридијум. Налазе се у недовољно термички обрађеном месу, риби, живини, јајима, месним прерађевинама, шлагу, питама, пудингу, сутлијашу и зараженој води.

Вируси и паразити изазивачи тровања долазе у контакт с храном кроз недовољно термички обрађене намирнице и шкољке, путем контаминиране воде.

Отровне гљиве изазивају веома озбиљна тровања и делују на централни нервни систем, изазивајући делимичну или потпуну парализу.

Поједине врсте рибе и шкољки садрже отрове и делују попут отровних гљива на нервни систем. Друга врста тровања рибом је путем хистамина, јер неке врсте риба у себи садрже знатне количине хистамина.

Тровање инсектицидима, нарочито органофосфатима, веома је опасно.

Остали отрови могу да се нађу у дивљим плодовима, листовима и цветовима, али кривац може да буде и индустрија која користи кадмијум у конзервама, а ту су и олово и арсен из вештачких ђубрива и киселина.