У филмовима је све мање бораца

Од ове године аутор најбољег филма у селекцији „Српски филм” на 44. Фесту добиће награду листа „Политика” која носи име Милутина Чолића, нашег дугогодишњег новинара и оснивача овог београдског филмског фестивала. Награда се састоји од плакете и гравире са Чолићевим ликом и логом Феста, које су укомпоноване на страницу „Политике” из 1904. године, а биће уручена последњег дана фестивала, у недељу 6. марта. У овој селекцији је 19 филмова, а програм обухвата и филмове у којима Србија учествује копродукцијски.

О најбољем домаћем филму одлучиваће жири у саставу: Дубравка Лакић, филмски критичар нашег листа, Предраг Мики Манојловић, глумац, и Душан Милић, редитељ. Дубравка Лакић је подсетила, јуче на конференцији за штапу, да су први посетиоци Феста остали занавек од тада инфицирани филмом, тим храбрим, новим светом у који нас је увео Милутин Чолић.

– Године младости Чолић је провео у норвешком логору, и после тешке личне историје направио је нешто сувише модерно за схватање одређених политичких структура, оставивши значајан траг у култури овог града, али и некадашње Југославије. Град му се одужио тиме што је сахрањен у Алеји заслужних грађана. Милутина Чолића сећаћемо се са радошћу – рекла је Дубравка Лакић.

О филмовима у главном такмичарском програму одлучиваће жири у саставу: руски редитељ Павел Лунгин, норвешки писац и сценариста Гјермунд Гисволд, и редитељ Дарко Бајић. Лунгин, редитељ филмова „Острво”, „Цар”, „Линија живота”, „Диригент”, истакао је да Фест „није баш уједначен”, али додаје да је схватио основну мисао селектора, која се тиче онога како млад човек живи у савременом друштву. Овом аутору, који сматра да нам филмови показују да нисмо усамљени у овом свету и да имамо истомишљенике, за време трајања фестивала, директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић уручиће „Златни печат” за изузетан допринос светској кинематографији.

Гјермунд Гисволд је нагласио да је видео велики број храбрих филмова на Фесту и да се они махом тичу коментара на друштвену стварност, а редитељ Дарко Бајић је истакао да у филмовима увек настоји да схвати шта је нови, храбри прилаз генерација које долазе.

– Тенденција која постоји последњих година у светском филму јесте брисање границе између играног и документарног филма. То нам ствара проблем, јер желим да видим како млади редитељи размишљају о свету око себе. Разочаран сам, јер не примећујем дух младих редитеља, њихову машту, филмове у којима ћу сем реалног приступа животу око нас видети шта млади аутори заиста мисле, о чему сањају, шта имају да кажу – рекао је Дарко Бајић.

Према његовим речима, у филмовима је све мање јунака који су борци, а на тај начин, како је рекао, као да је кинематографија претворена само у причу о томе да је живот трагичан. – Имам утисак као да гледам један исти филм, разлика је само што они потичу из различитих земаља, те их у том смислу доживљавамо као документ. Филмови махом приказују да је све сиво ко нас, али ако се сложимо да је сивило у нашим животима, волео бих да видим и како то превазићи – рекао је Дарко Бајић.