Несаница као најчешћи поремећај спавања

У медицини од свих постојећих болести поремећаји спавања су вероватно један од најчешћих проблема. Оваква ситуација није само последица „болешљивости” људи, већ одраз несавршености процеса спавања. Како у свету, тако и код нас, вероватно нема човека који у једном моменту у животу није имао проблем са спавањем било које врсте. Ипак, најчешћи поремећаји спавања су несанице, којих, према новој класификацији, има више врста. Све се своди на проблеме са уснивањем, отежаним проспављивањем целе ноћи или преурањеним буђењем. Последица је поспаност у току дана и смањена функционалност на послу и у друштву, али и повећан број несрећа. Како истиче др Славко Јанковић, из Клинике за неурологију Клиничког центра Србије, по учесталости обољења из ове области, код одраслих следе поремећаји дисања у спавању (апнеа у спавању), а код деце неке од такозваних парасомнија (поремећаја који се дешавају у спавању али не приликом сањања), као што су ритмични поремећаји покрета у спавању, месечарење, ноћни страхови, исхрана везана за спавање, конфузна разбуђивања.

– Узроци наведених болести су различити, али је свакако најимпресивније релативно ново сазнање да човек не спава целим мозгом, већ само једним његовим делом. Док део мозга спава остатак је будан, па је могуће да човек у исто време спава и да је будан. Тако се објашњава месечарење, које се састоји од истовременог спавања и ходања, што је неспојиво ако се поштују класични ставови који кажу да мозак или спава или је будан, али никако оба одједном – каже др Јанковић.

Наш саговорник наглашава да лекари одређују који лек за спавање човек треба да узме јер је важно да се не узимају лекови за седацију или смањење страха, иако су доста слични. Доктор мора да процени која врста лека за спавање одговара болеснику, као и количину прописаног лека, што зависи од врсте поремећаја спавања, узраста и тежине болести. Узимање неодговарајућег лека, поред узимања неадекватне количине, која може да узрокује тровање леком, може довести и до стварања навике, због чега болесник касније није у стању да прекине са његовим узимањем, или до стварања толеранције, односно потребе за узимањем све веће количине препарата. Поред тога, нагла обустава седатива може довести до апстиненцијалног синдрома, који укључује и епилептичне нападе. Због тога лек треба примењивати постепено, а после тачно одређеног временског периода полако га искључити из употребе.

– Неспавање за последицу има само поспаност. Ниједан орган не страда због неспавања. Можда је то и разлог да нам није познато који се то фундаментални процес одвија при спавању и који за своје деловање захтева процес спавања. За разлику од пацова, па и других животиња, људи који не спавају – не умиру. Али, недостатак спавања доводи до смањења и поремећаја пажње, халуцинација, краткотрајних епизода спавања, непрецизности у извођењу аутоматских и прецизних покрета и до глобалног пада функционалности особе. Најдуже на свету није спавао млади Рандy Гарднер, седамнаестогодишњи гимназијалац из Сан Дијега из САД, који није спавао 11 дана (264 сата и 11 минута). После тога је нормално одспавао. Касније је „Гинис” забранио постављање рекорда у неспавању из страха да би таква врста такмичења ипак могла да се заврши трагично по човека – додао је др Јанковић, наглашавајући да се проблеми са спавањем испитују и лече у Лабораторији за поремећаје спавања Клинике за неурологију КЦС-а.

Најимпресивнији необични поремећаји спавања су нарколепсија (болест спавања где особа има огромну поспаност, нападе спавања, губитак мишићне снаге због емотивног узбуђења, с халуцинацијама при уснивању и парализама целог тела при буђењу), поремећај понашања током сањања кад болесници, обично старији мушкарци, одреагују због оног што сањају. Људи нису у стању да се покрећу током сањања, али они јесу, па у случају да сањају да их неко напада у сновима, страдају ближњи, који нису криви, осим што спавају у истом кревету. Дешава се и да добију батине као израз одбране спавача.

– Људи треба да се потруде да редовно спавају, да одлазе на спавање и да се буде у слично време, да уклоне све могуће узроке поремећаја спавања, што значи да морају да избегавају промене места спавања, да не пију алкохолна пића која „разбијају” спавање, као и чајеве, и да не једу тешка и обилна јела пре спавања – закључио је др Јанковић, који ће поводом обележавања Светског дана спавања у четвртак, 17. марта, у 19 сати, на Пролећном фестивалу здравља у Дому омладине, одржати предавање на тему „Необични моторни поремећаји спавања код одраслих људи”. Улаз је бесплатан.