Продаја илузије

У покушају да корективном козметиком уклоне тешке ожиљке које је избегличка криза утиснула на лице Европе, лидери ЕУ потписали су споразум са Турском у нади да ће уклонити вишемесечни хаос. Иако су неке чланице ЕУ процениле да је шест милијарди евра, укидање виза за три месеца и убрзање преговора о приступу Турске унији превисока цена плаћена Анкари, превагнула је сагласност да границе ЕУ треба што пре готово херметички блокирати.

У недостатку алтернативе, Европа се ослонила не оштре мере надзора. Морални ставови Ангеле Меркел су пре пола године били хваљени. Не више. Аустрија и земље балканске руте затвориле су границе.

Нема сумње да су интервенције Запада по Блиском истоку инкубатор садашње избегличке кризе. Можда ће се тле једног дана и смирити после сеизмичких удара. Можда ће многи пожелети да се врате својим домовима, али конфликти ће избити на неком другом месту. Пратиће их неке друге избеглице. Шта ће Немачка радити ако се догоди да је запљусне талас Курда из Турске који ће искористити укидање виза?

Могу ли европски лидери, чак и да су постигли јединство, да спрече покрете људи који беже спасавајући свој живот? Тешко. Историја то доказује, а протекли месеци потврђују да силу очаја не заустављају тврђаве, жице или сузавац. Можда на кратко, а онда све крене из почетка. Пре или касније, избеглице нађу неки нови пут.

Реализација споразума са Турском је проблематична јер би лако могло да се покаже да ниједна од две стране није у стању да испуни обећано. Како ЕУ да прими хиљаде легалних сиријских избеглица који би били упућени директно из Турске, када неке чланице не желе да примају избеглице? Како Турска да до јуна добије визну либерализацију када није испунила више од половине од постављена 72 услова?

Избеглице су несумњиво највећа мора ЕУ, али не и Турске која има озбиљније проблеме: сиријску кризу, рат са Курдима, незапамћен налет тероризма. Поједини аналитичари већ тврде да турски лидери не верују да ће ЕУ испунити обећања око виза, пресељавања избеглица или убрзавања преговора о чланству Турске у унији, па већ планирају како да очекивани неуспех окрену у сопствену корист.

Европске институције досад су произвеле многобројне извештаје, издале разне судске пресуде, инвестирале много новца, људи и времена са циљем да „учврсте” турску демократију. Лидери ЕУ спремни су да жртвују „европске вредности” хуманизма и да на све то забораве не би ли изгледало да решавају избегличку кризу.

„Не тргујте избеглицама. Спречите споразум!”, упозорава Амнести интернешенел, док Високи комесаријат УН за избеглице наговештава да је споразум морални промашај и да би чак могао да буде нелегалан.

Миграција угрожених су пратиља историје. Треба их апсорбовати јер њихове покрете ништа неће спречити. Од тога засад ништа.