Prodaja iluzije

U pokušaju da korektivnom kozmetikom uklone teške ožiljke koje je izbeglička kriza utisnula na lice Evrope, lideri EU potpisali su sporazum sa Turskom u nadi da će ukloniti višemesečni haos. Iako su neke članice EU procenile da je šest milijardi evra, ukidanje viza za tri meseca i ubrzanje pregovora o pristupu Turske uniji previsoka cena plaćena Ankari, prevagnula je saglasnost da granice EU treba što pre gotovo hermetički blokirati.

U nedostatku alternative, Evropa se oslonila ne oštre mere nadzora. Moralni stavovi Angele Merkel su pre pola godine bili hvaljeni. Ne više. Austrija i zemlje balkanske rute zatvorile su granice.

Nema sumnje da su intervencije Zapada po Bliskom istoku inkubator sadašnje izbegličke krize. Možda će se tle jednog dana i smiriti posle seizmičkih udara. Možda će mnogi poželeti da se vrate svojim domovima, ali konflikti će izbiti na nekom drugom mestu. Pratiće ih neke druge izbeglice. Šta će Nemačka raditi ako se dogodi da je zapljusne talas Kurda iz Turske koji će iskoristiti ukidanje viza?

Mogu li evropski lideri, čak i da su postigli jedinstvo, da spreče pokrete ljudi koji beže spasavajući svoj život? Teško. Istorija to dokazuje, a protekli meseci potvrđuju da silu očaja ne zaustavljaju tvrđave, žice ili suzavac. Možda na kratko, a onda sve krene iz početka. Pre ili kasnije, izbeglice nađu neki novi put.

Realizacija sporazuma sa Turskom je problematična jer bi lako moglo da se pokaže da nijedna od dve strane nije u stanju da ispuni obećano. Kako EU da primi hiljade legalnih sirijskih izbeglica koji bi bili upućeni direktno iz Turske, kada neke članice ne žele da primaju izbeglice? Kako Turska da do juna dobije viznu liberalizaciju kada nije ispunila više od polovine od postavljena 72 uslova?

Izbeglice su nesumnjivo najveća mora EU, ali ne i Turske koja ima ozbiljnije probleme: sirijsku krizu, rat sa Kurdima, nezapamćen nalet terorizma. Pojedini analitičari već tvrde da turski lideri ne veruju da će EU ispuniti obećanja oko viza, preseljavanja izbeglica ili ubrzavanja pregovora o članstvu Turske u uniji, pa već planiraju kako da očekivani neuspeh okrenu u sopstvenu korist.

Evropske institucije dosad su proizvele mnogobrojne izveštaje, izdale razne sudske presude, investirale mnogo novca, ljudi i vremena sa ciljem da „učvrste” tursku demokratiju. Lideri EU spremni su da žrtvuju „evropske vrednosti” humanizma i da na sve to zaborave ne bi li izgledalo da rešavaju izbegličku krizu.

„Ne trgujte izbeglicama. Sprečite sporazum!”, upozorava Amnesti internešenel, dok Visoki komesarijat UN za izbeglice nagoveštava da je sporazum moralni promašaj i da bi čak mogao da bude nelegalan.

Migracija ugroženih su pratilja istorije. Treba ih apsorbovati jer njihove pokrete ništa neće sprečiti. Od toga zasad ništa.