Како моћне бобице продају сок од јабуке

„Домаћи мед” направљен од фруктозног сирупа, „ражани хлеб“ у коме доминира пшеница, мултитропик – воћни напитак са 70 одсто концентрата јабуке или пиринач произведен на војвођанским ораницама. Зашто нам продају пекарски мед као да је за јело, а не за индустријску производњу или „лековити” хлеб „тонус“? Како то да произвођачи могу да нам понуде и воду која лечи дијабетес, а трговци „здраве грицкалице” пуне шећера и лоших масти? Ово су само неки од примера произвођачких и трговачких превара у којима се игром речи и непрецизним декларацијама, па још и нижим ценама, стиже до екстрапрофита.

Да су преваре са храном и даље присутне на нашем тржишту указује последње истраживање ИХИС нутриционизма (организације која се бави истраживањем и развојем у области исхране). Они су од 100 контролисаних прехрамбених производа у чак 59 одсто случајева затекла погрешну декларацију. Проблема, кажу, највише има са кондиторским производима, али не заостају ни мед, сиреви, сокови, кафа, зачини, хлеб, маслиново уље....

– Прилагођавање Правилника о декларисању, означавању и рекламирању хране европској регулативи у Србији је почело амбициозно. Међутим, онда је све то застало, због недостатка новца. Пропис који је донет 2013. године, и који се још увек примењује (а који би требало још да се прилагођава), очигледно није довољан за произвођаче који се и даље не устручавају да на декларацијама производа истичу тврдње које доводе у заблуду или обмањују купца – каже Даница Зарић, директор ИХИС нутриционизма и додаје да је примера много и да потрошачи често и сами проналазе пропусте и пријављују их потрошачким организацијама.

Зарићева напомиње да је много кршења прописа и у случају сокова који се продају на нашем тржишту и да се и даље на полицама могу наћи, на пример, напици попут оног на коме пише да је од „моћних бобица“, а на полеђини стоји да је у ствари у садржају доминантна јабука, док свих бобица има мање од десет одсто. Има случајева да је на амбалажи истакнуто да је сок од боровнице, а боровнице готово да нема.

– Нема оправдања када је реч о контролама које све чешће изостају. Не треба толико новца да се инспекције покрену и да само контролишу интензивније тржиште, што би сигурно утицало на произвођаче. Током наших контрола показало се да је све више произвођача који истичу и неразумљиве декларације. Рецимо, ставе у садржају палмино уље, а не објасне о чему је реч. О каквим масноћама се говори и шта би купац о томе требало да зна. Ако неко обмањује у декларацији, шта можемо очекивати у производњи – каже Даница Зарић за „Политику”.

У Националној организацији потрошача Србије кажу да је све више грађана који њима шаљу фотографије из трговина, што је доказ да се декларације читају и то је добро, будући да је једно од последњих истраживања показало да више од половине грађана уопште не чита декларације на производима. Међутим, проблем је, кажу у НОПС-у, недостатак комуникације са инспекцијом због чега немају информацију шта се догодило са предметом који су им проследили.

– Ми пријавимо случај, испостави се да има елемената за покретање поступка, али ту губимо траг. Не знамо чак ни да ли је и у којим случајевима изречена мандатна казна. Тако не можемо очекивати ефикасност нити промене набоље, каже Младен Алфировић, из правног тима НОПС-а.

Примера са тржишта које потрошачи пријављују овој организацији има на претек. Готово свакодневно на њиховом форуму осване неки пример у коме се произвођачи грубо играју са потрошачима, погрешно их информишући о производу који нуде.

– Имали смо пример произвођача који је у војвођанским медијима рекламирао паштету која, наводно, помаже при срчаним проблемима, чај од бруснице који нема брусницу у саставу, штрудле од чоколаде које у ствари имају надев само са аромом чоколаде, сир који је декларисан као нека врста фете, а он је биљни и уопште не садржи млеко – наводи Алфировић примере који су стигли до НОПС-а и који су углавном прослеђени инспекцији.

У НОПС-у кажу да је овакво стање на тржишту резултат подељених надлежности инспекција пошто у оваквим случајевима, у зависности од прекршаја, реагују инспекције Министарства трговине и Министарства пољопривреде. Када је реч о храни квалитет и фалсификате контролише Пољопривредна инспекција (за производе биљног порекла), а Ветеринарска за производе животињског порекла. Оглашавање производа контролише Министарство трговине, а тржишној инспекцији, осим контроле непрехрамбених производа, припада и фалсификовање заштићених брендова.

Иако сви тврде да спроводе редовне и акцијске контроле поставља се питање откуд онда толико проблема на које указују потрошачке организације.

Одговор смо потражили и у надлежним инспекцијама, али су они јуче одговорност пребацивали једни са других.