Мање сиромашних у Србији

Статистичари Светске банке око 36.000 људи у Србији више не сврставају у сиромашне. Овако, прерачунато у бројке, гласи један од закључака годишњег извештаја ове међународне финансијске институције за наш регион.

Стопа сиромаштва у Србији у периоду од 2013. до 2016. биће вероватно смањена за 0,5 одсто, показује овај извештај. У 2013. години овај показатељ је износио 14,5 одсто, годину дана касније је порастао на 14,7 одсто, док је у 2015. години стопа сиромаштва износила 14,4 одсто. Предвиђање за 2016. годину је да ће стопа сиромаштва износити 14 одсто и бити за 0,5 одсто мања него у 2013. години. С обзиром на то да Србија званично има 7,1 милион становника тих 0,5 одсто је заправо око 36.000 становника који ове године престају да буду сиромашни. Међутим, поменута стопа показује да је код нас још увек око милион људи сиромашно.

Иначе, просечна годишња стопа сиромаштва у Србији, Албанији, Македонији и Црној Гори смањена је за око два одсто. Линија сиромаштва заснована је на паритету куповне моћи за 2005. годину од пет долара дневно.

Стручњаци Светске банке наводе да су економски раст и реформе тржишта рада омогућили стварање нових радних места, нарочито у приватном сектору, а тај раст запошљавања, уз нижу инфлацију, допринео је смањењу сиромаштва.

Иначе, анкета о приходима и условима живота Републичког завода за статистику, која је по трећи пут спроведена на територији Србије, у периоду од маја до јула 2015. године, а која је крајем марта објављена, показује да је стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености у 2015. години износила 41,3 одсто. Поређења ради, у 2014. години, овај показатељ је износио 43,2 одсто. По нашој статистици стопа ризика од сиромаштва износи 25,4 одсто колико је износила и у 2014. години. Ова лица нису нужно сиромашна, већ само имају већи ризик да то буду.

Стручњаке међутим не импресионира поменути напредак у смањењу сиромаштва. Гордана Матковић, из Центра за социјалну политику, каже да је поменутих 0,5 одсто релативно мало смањење и да је стопа сиромаштва и даље око 15 одсто.

– Мале су то разлике. То што је око 36.000 људи „изашло” из зоне сиромаштва показује да је оно, на мање-више, истом нивоу – каже Матковићева.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да је смањење броја сиромашних мало из простог разлога што у последње три године није било значајнијег привредног раста, скроман је био и раст запослених, а ни реалне зараде нису расле.

– За смањење сиромаштва потребан је већи привредни раст. Код нас је сиромаштво смањено највише од 2003. до 2007. кад је било осетнијег привредног раста. Од 2001. до 2008. године просечан привредни раст је износио 5,8 одсто – каже Арсић.

Економиста Бошко Мијатовић каже да се ради о скромном смањењу сиромаштва, готово на нивоу статистичке грешке, што није велики успех.

Анкета о приходима и условима живота Завода за статистику показује да су особе од 18 до 24 годинe највише изложене ризику од сиромаштва (30,3 одсто), као и млађи од 18 година (29,9 одсто) док најнижу стопу ризика од сиромаштва имају особе старије од 65 година (19,7 одсто).
Највећу стопу ризика од сиромаштва имају особе у домаћинствима која чине две одрасле особе с троје или више издржаване деце, 35,8 одсто, као и самохрани родитељи с једним дететом или више издржаване деце, 35,4 одсто.

У зависности од радног статуса, узраста 18 и више година, најизложенија ризику од сиромаштва су незапослени (46,2 одсто), док је најнижа стопа ризика од сиромаштва код запослених код послодавца (8,5 одсто). Код самозапослених ова стопа износи 37,3 одсто. Стопа ризика од сиромаштва код пензионера је 15,2 одсто.