Песма о себи
За столом Јован Бијелић
Четвртак, 14.04.2016. у 16:29
Господ ме сеја цело време?
И свуд сам нова реч и знамен.
У белом хлебу прво семе,
У тврђавама крвав камен.
И први поглед заљубљених,
И нож у руци харамије,
И молитва из срца верних,
И сан на песку гладне змије,
И бродолом у освит ведар,
И очајников крик за снагом,
И на Либану сјајни кедар,
И страшна војска пред Картагом.
И ја сам нада срца сетног,
И фар у мору непознатом,
И реч са уста кривоклетног,
И лихварева жеђ за златом.
На пустом путу атом праха,
У небу сунчев круг и слика,
Жижак у дому сиромаха,
Суза у оку мученика.
(Политика, 6. јануар 1932. године)
Подели ову вест
Коментари0
This site is protected by reCAPTCHA and the Google
Privacy Policy and
Terms of Service apply.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
