Новински чланци као водич кроз историју

Смедеревска Паланка – Народни музеј у Смедеревској Паланци прославио је 50 година постојања, и тим поводом је приредио оригиналну изложбу „Чувари ватре”, са циљем да кроз новинске чланке публици представи историју музеја.

Тихо и неприметно ова институција је с временом постала стожер многих локалних, националних и међународних пројеката. Археолошка ископавања у околним селима резултирала су изузетном збирком неолитске културе. У исто време музеј је обликовао и збирку сликарства, која је данас једна од најпознатијих у Србији. Коначно, етнолошка збирка му је дала својеврсни печат, баштинећи остатке прошлости, превасходно локалног карактера.

Данас музеј у Паланци гаји незаборав према личностима и догађајима из своје, како истичу, мало познате, али плодоносне историје.

– Ова изложба је резултат оних који су нас оцењивали и о нама извештавали, надам се објективно. Због тога, изложба не може да слаже, већ говори језиком посматрача, који неретко музеј и његово посланство виде много боље него ми сами. Музеј често симулира да нисмо заборавили и пренебрегава оно што сви знамо и чега се сећамо. Задатак свих нас је да ново поглавље наше историје започнемо искрено, уз достојан омаж онима који су нас задужили за сва времена – каже за „Политику” Стеван Мартиновић, директор паланачког музеја.

Поставка „Чувари ватре” ослања се на новинске текстове који представљају парадигму за оне односе простора и времена које је креирала музејска публика и читаоци новина.

– Новински чланци који сведоче о догађањима, одвијањима и трајањима у музеју су као егземпларни простор у коме су посредством новинара бележени ставови заједнице људи којој се он обраћа, музејски простор у коме публика живи и има могућност да остави траг свог чињења на музејску стварност – објашњава аутор изложбе Петар Декић.

Мото изложбе „Чувари ватре” је изрека Густава Малера „Традиција није чување пепела, већ преношење ватре”. Тај мото заједно са симболом печата музеја, на коме је представљена рука која штити пламен, говоре управо о посетиоцима као чуварима ватре стварања, као и о оним чуварима ватре међу музејским радницима који су током пет деценија били свесни потребе да себе подреде идеји заштитника културе, наводе у музеју.

Зато су, веле, баш овако желели да одају дужну почаст људима који су стварали музеј: Радовану Милошевићу, оснивачу и првом директору, Загорки Мијатовић, историчарки уметности која је стварала уметнички фонд, Војиславу Новаковићу, човеку од кога започиње историографија Смедеревске Паланке, и Ратку Катунару, археологу који је значајно унапредио и научно утемељио почетна археолошка открића на овим просторима.

Поводом пола века постојања музеја у Смедеревској Паланци, академски сликар и дугогодишњи професор Ликовне академије у Београду професор Момчило Мома Антоновић поклонио је овој установи 12 својих слика, као залог за будућност.