Положени венци у „Плаву гробницу"

КРФ/ВИДО – Председник Србије Томислав Николић, градоначелник Крфа Костас Николозас, министри у влади Србије Александар Вулин, Зоран Ђорђевић и Иван Тасовац, са брода грчке обалске страже, уз државне и војне почасти, положили су венце у „Плаву гробницу”.

Уз председника Николића ишао је командант Гарде ВС генерал мајор Миломир Тодоровић у униформи српског официра из Првог светског рата, а комеморативној свечаности на отвореном мору, између острва Крф и Видо, присуствовао је велики број грађана.

Многобројни грађани су пратили потресну свечаност, са трајекта и још са једног брода, неки носећи мајице са ликом извиђача српске војске у Првом светском рату, Драгутина Матића, овековеченог у карактеристичноој пози, са натписом „Хвала вам”.

Многи су носили српске шајкаче са натписом „Крф 100 година”, са сликама својих предака и натписима „И дедови наши су били јунаци”, „Гвоздени пук”, „Хвала, захвални потомци”, понеко у народној ношњи, у опанцима, носећи гусле, српске, грчке заставе...

Веома је дирљив тренутак када је бродска сирена тужно и дуго парала ваздух, српска војна лица, као и војни представници савезника из Првог светског рата салутирали су, рецитована је песма Милутина Бојића „Плава гробница”, а ни на једном месту, као код острва Крфа и Вида, у плавим дубинама Јонског мора, песма „Тамо далеко” не може да изазове толико емотивне и јаке реакције код Срба.

Готово сви присутни су, загрцнути, брисали сузе, бацали цвеће у море, уз „Тамо далеко, где цвета бели крим, Тамо су животе дали заједно отац и син”, а након песме су се чули повици „Србија” и „Живела Србија”.

Након церемоније, бродови су се тихо, готово нечујно повукли уназад и оставили многобројне венце, беле кале, цвеће, да се лелујају на модро плавим таласима.

На острву Виду, на које су искрцавани најтежи рањеници, налази се споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј. Од 23. јануара до 23. марта 1916. године, на том малом острву умрло је 4.847 људи, у просеку по 150 дневно.

Видо, организовано као болница, претворено је у „острво смрти”, а море око њега у „плаву гробницу”, где је око 5.400 умрлих спуштено у море.

Из пијетета и поштовања према умрлим српским јунацима, грцки рибари наредних 50 година нису ловили рибу у том подручју. Такође, грчке власти и даље не дозвољавају никакву градњу на Виду, нити комерцијализацију тог прелепог, а за српски народ страдалног места.