Латинска Америка видела Виминацијум

Магија приче о некадашњој моћи, сјају и пропасти римског града и важног војног логора Виминацијума, главног града римске провинције Горња Мезија, пажљиво и оригинално осмишљена изложбом др Миомира Кораћа, директора Археолошког института из Београда и Археолошког парка Виминацијум, наишла је на велико интересовање не само културне, већ и шире јавности Уругваја, Аргентине, Парагваја, Бразила и недавно Чилеа, као и српске дијаспоре и цркве у Латинској Америци.

Пут који је прешла ова изложбa под именом Itinerarium Romanum Serbiae (Путевима римских императора у Србији) по разним земљама и градовима „Новог света”, како су Шпанци и остали Европљани некада називали Латинску Америку, указао је на постојање непроцењивог историјског наслеђа на просторима археолошког налазишта Виминацијум, као и чињеницу – непознаницу да је 18 римских императора рођено на српској територији. Изложба је пружала могућност да посетиоци сазнају који су то императори и царска места у Србији од немерљивог историјског, археолошког и уметничког значаја. Импресивна макета Виминацијума, као саставни део ове изложбе, показује не само његов значај као војног упоришта у коме је била стационирана римска легија већ и његову културну специфичност места сусрета Истока и Запада, развијеног трговачког средишта са ковницом новца, разноврсним уметничким радионицама, палатама, трговима, војним касарнама и утврђењима, итд. С друге стране, веома квалитетни картографски прикази наглашавају целовитост овог археолошког налазишта смештеног уз границу лимес на обалама Дунава, далеко од Рима.

Уз све то изложбу која је до сада представљена и у Бостону, Вашингтону, Њујорку, Чикагу, Сан Франциску, Лос Анђелесу, на Малти, у Будимпешти, Риму, Лондону…, допуњују бројни постери и брошуре на шпанском језику чиме се посетиоцима дају стручна објашњења с циљем што обухватнијег разумевања изложених предмета, а то су бронзане бисте 18 римских императора, макета града Виминацијума, ковани новац и накит из тог периода. Посебна атракција на свакој церемонији отварања ове наше одиста репрезентативне изложбе јесу коктели на којима се служи храна спремљена према сачуваним рецептима из римског периода, а коју припремају ин ситу сарадници др Кораћа.

Укратко, ова изложба, коју заједнички организују Министарство спољних послова Републике Србије и Археолошки институт из Београда у сарадњи са разним владиним и академским институцијама из наше и наведених земаља Латинске Америке као што је Универзитет Бернардо О' Хигинс (Сантјаго), показује сву моћ културне дипломатије која очигледно доприноси јачању позиције и угледа наше земље у том делу света. У ери глобализације ова чињеница добија још више на значају с обзиром да се ради о континенту који је дуго година био неправедно запостављен у нашој спољној политици, а то је узроковало прогресивно дистанцирање ових земаља од званичног Београда, драматичан пад економске, трговинске, културне, научне и, генерално, свих облика сарадње. Надаље, то је резултирало и „одласком” латинскоамеричких амбасада из нашег главног града, али и наших из важних латинскоамеричких главних градова, укључујући и Сантјаго де Чиле где је изложба спектакуларно отворена 11. априла ове године у прекрасном здању Војно-историјског музеја (Museo Histórico y Militar).

Када се погледа рута ове изложбе у „Новом свету” и специфичности њених интеракција и порука у сусретима са тако различитим културама долази се до закључка да је Србија учинила један важан искорак у проналажењу најбољег пута да се врати у Латинску Америку после више од двадесет година одсуства и слабљења њеног утицаја, имиџа, културног идентитета и угледа. Посебан значај има чињеница да је изложба крајем децембра 2015. била и у Асунсиону, престоници Парагваја и да је то био до сада једини званични српски културни догађај у дугој историји дипломатских контаката обе државе. Наиме, у Архиву парагвајског Министарства спољних послова налази се документ непознат нашој дипломатији, а који указује да је још краљ Милан Обреновић и својим писмом од 22. октобра 1882. изразио тадашњем парагвајском председнику Бернардину Кабаљеру подршку народа Србије и српске круне. У сваком погледу сусрет римске цивилизације и Гуарани света био је јединствени културно-политички догађај који је Србију приближио њој потпуно непознатом етничком, културном и лингвистичком простору.

На крају, без обзира што се спољнополитичке теме само парцијално разматрају током предизборне кампање и то пре свега у контексту стратешких односа Србије са Западом (ЕУ и САД), или Истоком (Русијом и Кином) као противтежом, ова лепа вест која нам стиже из Сантјага о културној сарадњи са Чилеом можда представља знак да наша политичка елита разуме изазове савременог света и глобализације као сложеног и међузависног процеса у који се свака земља неминовно мора укључити и то у складу са својим потенцијалима и националним интересима. Да би све то било и остварено неопходно је ангажовати не само надлежна министарства, коморе, већ и научне институте, универзитете, и све остале институције које су специјализоване за Латинску Америку.

Ректор Универзитета „Џон Незбит“ и координатор Сектора за Латинску Америку и Карибе Геоекономског факултета