Сви против самог

Када је Александар Вучић изјавио да сваки лошији резултат од натполовичне већине може да значи губитак избора за СНС, многи симпатизери опозиције дочекали су ту изјаву с подсмехом.

Није био занемарљив ни број оних из друге, напредњацима наклоњене половине Србије, који су били убеђени да премијер претерује. Прва постизборна коалиција у Србији показала је, међутим, да Вучић није претеривао.

У Шапцу су већ у понедељак формални губитници локалних избора, другопласирана листа „Шабац је наш – Небојша Зеленовић”, иза које се крила странка Заједно за Србију (ЗЗС) бившег заменика председника ДС-а Душана Петровића, и трећепласирана листа „Победа за Шабац – Немања Пајић”, некадашњих локалних функционера Динкићевог УРС-а, потписали споразум који ће им омогућити да заједно управљају градом у наредном мандату.

И да експресно најаве конститутивну седницу градског парламента за 5. мај, дан пре Ђурђевдана, крсне славе бивше Петровићеве странке на чијој је посланичкој листи.

Формални победници, листа СНС-а која је у Шапцу на локалним изборима освојила 34,5 одсто а на републичким скоро половину гласова, остали су у опозицији. Напредњаци би добили прилику да воде град тек са натполовичним бројем одборничких мандата, јер је цензус једино још прескочила листа СПС-а, али са минималним бројем одборника – четири.

Тешко је рећи да ли ће „чивијашки рецепт” имати домино ефекат на друге градове и општине, где је то теоретски могуће или ће ипак остати усамљен.

И док се до сада по политичким кулоарима углавном разговарало која би то опозициона странка за резервне играче могла да се премести у Вучићеву владу и замени Дачићеве социјалисте, ових дана се све чешће праве рачунице у сасвим другом смеру – која би то странка могла да напусти владу или под којим условима би могао да се направи велики опозициони савез? Може ли се направити рачуница која би ујединити све против самог премијера?

На овим изборима, према непотпуним подацима, посланичка листа коју је предводио Александар Вучић освојила je 131 од 250 мандата. Без 22 посланика СРС-а, опозиција тренутно има 97 мандата: СПС 29, ДС и ДЈП по 16, коалиције ДСС–Двери и СДС–ЛДП–ЛСВ по 13, СВМ четири, Угљанин и Зукорлић по два и Зелени и Албанци по један.

Уколико би се сви окренули против Вучића, укључујући и његове коалиционе партнере, а не рачунајући само посланике Александра Вулина који су на квоти напредњака, удружени би имали 127 посланика. Расим Љајић би листи СНС-а однео 10 мандата, ПУПС девет, НС пет, СНП и СПО по три, укупно 30 мандата.

Са Шешељевим радикалима „сви против једног” имали би чак и комотну већину од 149 посланика у парламенту.

Ова постизборна математика наравно има елементе научне фантастике, али у српској политици су се већ догађали бројни фантастични обрти и заплети.