Svi protiv samog

Kada je Aleksandar Vučić izjavio da svaki lošiji rezultat od natpolovične većine može da znači gubitak izbora za SNS, mnogi simpatizeri opozicije dočekali su tu izjavu s podsmehom.

Nije bio zanemarljiv ni broj onih iz druge, naprednjacima naklonjene polovine Srbije, koji su bili ubeđeni da premijer preteruje. Prva postizborna koalicija u Srbiji pokazala je, međutim, da Vučić nije preterivao.

U Šapcu su već u ponedeljak formalni gubitnici lokalnih izbora, drugoplasirana lista „Šabac je naš – Nebojša Zelenović”, iza koje se krila stranka Zajedno za Srbiju (ZZS) bivšeg zamenika predsednika DS-a Dušana Petrovića, i trećeplasirana lista „Pobeda za Šabac – Nemanja Pajić”, nekadašnjih lokalnih funkcionera Dinkićevog URS-a, potpisali sporazum koji će im omogućiti da zajedno upravljaju gradom u narednom mandatu.

I da ekspresno najave konstitutivnu sednicu gradskog parlamenta za 5. maj, dan pre Đurđevdana, krsne slave bivše Petrovićeve stranke na čijoj je poslaničkoj listi.

Formalni pobednici, lista SNS-a koja je u Šapcu na lokalnim izborima osvojila 34,5 odsto a na republičkim skoro polovinu glasova, ostali su u opoziciji. Naprednjaci bi dobili priliku da vode grad tek sa natpolovičnim brojem odborničkih mandata, jer je cenzus jedino još preskočila lista SPS-a, ali sa minimalnim brojem odbornika – četiri.

Teško je reći da li će „čivijaški recept” imati domino efekat na druge gradove i opštine, gde je to teoretski moguće ili će ipak ostati usamljen.

I dok se do sada po političkim kuloarima uglavnom razgovaralo koja bi to opoziciona stranka za rezervne igrače mogla da se premesti u Vučićevu vladu i zameni Dačićeve socijaliste, ovih dana se sve češće prave računice u sasvim drugom smeru – koja bi to stranka mogla da napusti vladu ili pod kojim uslovima bi mogao da se napravi veliki opozicioni savez? Može li se napraviti računica koja bi ujediniti sve protiv samog premijera?

Na ovim izborima, prema nepotpunim podacima, poslanička lista koju je predvodio Aleksandar Vučić osvojila je 131 od 250 mandata. Bez 22 poslanika SRS-a, opozicija trenutno ima 97 mandata: SPS 29, DS i DJP po 16, koalicije DSS–Dveri i SDS–LDP–LSV po 13, SVM četiri, Ugljanin i Zukorlić po dva i Zeleni i Albanci po jedan.

Ukoliko bi se svi okrenuli protiv Vučića, uključujući i njegove koalicione partnere, a ne računajući samo poslanike Aleksandra Vulina koji su na kvoti naprednjaka, udruženi bi imali 127 poslanika. Rasim Ljajić bi listi SNS-a odneo 10 mandata, PUPS devet, NS pet, SNP i SPO po tri, ukupno 30 mandata.

Sa Šešeljevim radikalima „svi protiv jednog” imali bi čak i komotnu većinu od 149 poslanika u parlamentu.

Ova postizborna matematika naravno ima elemente naučne fantastike, ali u srpskoj politici su se već događali brojni fantastični obrti i zapleti.