Недеља, 28.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јавне тајне острва Миконос

У магији грчког драгуља за који се погрешно мисли да је рај резервисан само за геј парове, светски џет-сет и скоројевиће, подједнако уживају туристи из свих друштвених слојева и култура
Јавне тајне острва Миконос
(Фото Раде Аксентијевић)

У духу најбоље православне традиције, и на Миконосу током Ускрса цркве, капеле и манастири држе широм отворена врата за јавност.

Одјеци црквених песама у судару са аромом специјалне врсте хлеба из малих пекара и печене јагњетине из многобројних ресторана, мешани са мирисом мора, чине онај тако препознатљив део свечарске атмосфере која тада влада на овом острву и мање-више у свим другим деловима Грчке.

Шта је то што ово једно од најмањих острва из групе Киклада у Егејском мору чини тако посебним? Екстраваганција, космополитски дух, култ ноћних провода и журки и пратеће предрасуде везане за хомосексуалност најчешћих и најбројнијих гостију.

Иако је у питању јалово острво на воденој раскрсници Грчке и Турске, 150 километара удаљено од Атине, бог га је, кажу, наменио људима, подаривши му чудесне златне плаже уз кристално море.

Да ли је долазак чувене прве даме Америке Џеки Оназис шездесетих година или групе неконвенционалних и геј парова осамдесетих била, заправо, прекретница у обликовању, улепшавању и модернизацији острва, нико са сигурношћу не може да тврди.

Извесно је, међутим, да је све почело са масовнијим доласком домаћих туриста са континента тридесетих година.

А онда су на острво почела да пристижу имена из светског џет-сета, познате јавне личности, прослављени дизајнери, геј парови, тренери, манекенке, глумице и старлете, у потрази за добром забавом и жестоким гласним ритмовима на пешчаним плажама или у клубовима, баровима и дискотекама.

Све је то и данас Миконос, који балансира између шпанске Ибице и француског Сент Тропеа, са титулом једног од најпрестижнијих грчких острва, чија магија неспорно привлачи гомиле туриста из целог света, из свих друштвених класа и култура.

Острво се лако препознаје по допадљивој и врло упечатљивој архитектури, комбинацији традиционалног (киклади) и модерног стила, која при том доследно поштује грађевинску регулативу.

Ниске снежнобело окречене куће равних кровова са плаво обојеним прозорима и вратима и бајковито уређеним цветним балконима последњих година све више допуњују елегантна хотелска здања пажљиво уклопљена у природни амбијент.

Ипак, најатрактивнији део је Хора Миконос, главни град ушанчен на малој узвишици, чији су симбол и заштитни знак старе ветрењаче из 16. века. Свих пет у једном низу, колико их је сачувано, окренуто је ка мору и Алевкантри, популарном градском кварту познатом још као „мала Венеција”.

Тај део питорескне четврти који подсећа на италијански неимарски бисер пажљиво се одржава откад су реновиране средњовековне двоспратне и троспратне куће са дрвеним балконима које стоје над водом.

Одатле и са средишње и супротне стране увале пуца величанствен поглед на пучину и залазак сунца, што је добар разлог за окупљање бучних туриста, мирних шетача и радозналих пролазника и пун погодак за власнике кафића и ресторана на одабраној локацији.

Гужве су природно стање градског центра, али када стигне неки моћни крузер, тада лавиринт уских улица постаје буквално непроходан цео дан, колико се и задржи у луци.

Најбржи пролаз у општој лудници разгледања, куповања, завиривања, конзумирања хране и пица, онако успут, с ногу, има повећи пеликан у пратњи чуварке, ког пак свако из раздрагане гомиле може слободно да слика за успомену као осведочену маскоту града.

Како се снаћи у тој густој мрежи глатких камених стаза градског ткива, а не изгубити се, питање је које важи и приликом одабира прекрасних песковитих плажа, одморишта и стаза уз море.

Пасару (рибарска) Агија Ана Паранга, Парадајс (рај), Супер парадајс, Агиос Стефанос, Намос, Елија и, рецимо Аграри, само су неке од од тих плажа. А зна се, кажу добро упућени, где је дању најлепше, а ноћу најживље, где су најбоље журке, музика, ди-џејеви, цене и услуге.

А да ли се зна да је највише фотографисана црква на острву Панагија (Света) Парапортијани из 1425. године, византијски бисер, завршена у 17. веку? Или да се у Археолошком музеју чува амфор са сликом тројанског коња, која се, кажу, рачуна међу најстарије? Или где је улаз у Поморски музеј или Фолклорну кућу? 

Ништа страшно ако се све то пропусти.

Ко је једном био на Миконосу, бар је открио део тајни које леже у његовој космополитској аури.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.